Beogradsko tajno oružje – doživljaj klasične muzike na nov način

San Francisko. Grad poznat po svojim slobodama. Američki intelektualci i umetnici ponosni su na njega, kažu da je najliberalniji grad Amerike.

Kafić, skromno namešten – drvene stolice i stolovi, šank u fazi raspadanja, gomila bespotrebnih detalja, ne deluje baš ni preterano čisto ali je živih boja i to mu daje izvesnu draž. U uglu stoji prastari pianino, deluje kao umetnićki detalj. Struktura ljudi je takođe neuobičajena – hipsteri, likovi sa naočarima tipa “sedam sekretara SKOJ-a” (čitaj američki intelektualci koji strašno vole ideju socijalizma), surferi, dosta “grandža”.

Nema šminke, sve je vrlo opušteno. Polumračno je i zadimljeno, oseća se miris trave, svi su u nekom živom razgovoru, raspravi, smeju se. Verujem prijatelju koji me je doveo na ovo mesto – on zna da ću biti oduševljena.

Odjednom nastaje komešanje, glasni uzvici, aplauz. Ulazi grupa ljudi sa instrumentima. Smeštaju se oko pianina, rasklapaju svoje pulteve, štimuju se i kreće svirka! I to ne bilo kakva! Dvoržak klavirski kvintet br.2! Muzicari su sjajni. Dve simpatične azijatkinje sviraju violine i međusobno se dopunjuju svojim deonicama, naspram njih je temperamentni Indijac sa violom, buckasti Poljak je čelista a pianino, iako rastimovan, svira osećajni Australijanac.

Publika je utihnula i pomno prati njihovo muziciranje. Izvođenje je visokog kvaliteta. Nakon drugog stava muzičari se smenjuju i potpuno nova ekipa ljudi svira ostale stavove. Shvatam da sam na nekoj vrsti sessiona, ali ne džezerskog već klasičarskog. Izvedba se završava i publika je oduševljena, aplaudiraju, traže bis.

Violista Indijac uzima veliki cilindar, ide po kaficu i prikuplja “tips” za muzičare, 5, 10 dolara. Razmišljam kako sam bas prethodnog dana odustala od odlaska na koncert San Francisko Filharmonije zbog preskupe karte. A ovde sam imala priliku da slušam vrhunsko izvođenje u opuštenoj atmosferi, pijuckajuci vino. Indijac koji deluje kao najveći entuzijasta u ekipi svirača, Charith Premawardhana, idejni je tvorac i organizator cele priče koja se zove Classical revolution.

Organizacija Classical revolution osnovana je u jesen 2006. godine kada se nekoliko bivših i sadašnjih studenata San Francisko konzervatorijuma sastalo u kafeu Revolution u okrugu Mission u San Francisku da bi napravili probu čitanja kompozicija kamerne muzike.

Nakon nekoliko uspešnih proba, ponuđen im je nedeljni angažman. U proteklih 5 godina, Klasična revolucija je predstavila veliki broj kamernih muzičkih događaja, u cilju predstavljanja kamerne muzike visokog kvaliteta na mestima koja su javno dostupna. Koncept se proširio i na druge gradove i zemlje.

Skoro svi događaji su besplatni i otvoreni za javnost. Muzičari koji sviraju u okviru projekta dolaze iz najrazličitijih sredina, od članova glavnih simfonijskih orkestara i međunarodnih koncertnih solista, do amatera koji su ljubitelji klasike, džez i folk muzičara sa kojima sarađuju i razmenjuju ideje.

Saradnja ima veliki značaj. Ne samo da postoji saradnja sa muzičarima iz raznih oblasti, već i sa piscima, slikarima, filmskim stvaraocima i umetnicima drugih vrsta. Classical revolution je više od ansambla i organizacije. To je globalni fenomen koji menja način na koji se kamerna muzika izvodi, sluša i doživljava.

Classical revolution postoji i u Beogradu. Ideju neformalnog predstavljanja klasične i srodne muzike šire članice Wonder gudačkog kvarteta kroz projekat koji se zove Beogradsko tajno oružje. Kvartetu se u svirkama pridružuju kolege iz raznih muzičkih oblasti – džez pevačice, perkusionisti, etno muzičari i drugi.

Ovakav način predstavljanja klasične muzike dopada se ljudima u Beogradu. Na ovaj način se menja uvreženo mišljenje da su klasična muzika i muzičari ustogljeni, kruti. Doživljaj klasične muzike kroz neformalnu komunikaciju postaje sasvim drugačiji. Ako želite da doživite klasicnu muziku na novi način, pijuckajuci omiljeno piće, potražite nas u nekom od Beogradskih kafica.

Piše: Aleksandra Popović