Crna Venera – fantastična Žozefina Beker


Žozefina Beker bila je američko –francuska revijska plesačica, zabavljačica i glumica.Zbog svog afričkog porekla u Americi nije bila toliko priznata, ali je u Francuskoj , gde je i živela ,bila obožavana. Francuzi su je nazivali imenima poput Crna Venera, Fifin, Crni Biser, Kreolska boginja.

Život ove fantastične dame započeo je 1906. Godine u Sent Luisu, država Misuri, SAD. Njeno pravo ime bilo je Freda Žozefina Mekdonald. Već sa dvanaest godina pobegla je od kuće i živela na ulicama Sent Luisa plešući i tako zarađujući za život. Svojim igranjem privlačila je pažnju i sa 15. godina bila regrutovana za St.Luis vodvilj. Kasnije se našla u Nju Jorku igrajući u jednom od Brodvejskih komada kao poslednja igračica u redu.

Zatim je otputovala u Pariz gde je brzo doživela ogroman uspeh sa svojim erotskim tačkama, igrajući skoro obnažena. Postala je zvezda Foli Beržera gde je izvodila čuveni Dance sauvage noseći kostim koji se sastojao samo od banana.

Njen uspeh se poklopio sa održavanjem izložbe Exposition des Arts Décoratifs u Parizu (1925) po kojoj je i pravac u umetnosti tog doba dobio ime Art Deco, kao i sa sve većim interesovanjem za druge kulture osim zapadnih, izmedju ostalog i afričku. Ona je bila modna ikona tog doba. Često je nastupala i sa svojim majmunicom Etel koja je za vreme nastupa nekada bežala u deo gde je orkestar, maltretirajući muzičare ,što je dodatno doprinosilo uzbuđenju na predstavi.

Žozefina Beker je doživela ogroman uspeh u Francuskoj. Ernest Hemigvej je govorio za nju da je “najsenzacionalnija žena koju je ikada video”. Osim sto je bila muzička zvezda , glumila je i u filmovima Tropska sirena, Zu-zu, Princeza tam -tam. U to vreme je nastao i njen najveći hit “J’ai deux amours” (1931). Bila je muza mnogim umetnicima tog doba. Njen krug obožavalaca činili su Ernest Hemigvej, F. Skot Ficdžerald, Kristijan Dior, Pablo Pikaso. Igrala je i glavnu ulogu u operi Žaka Ofenbaha “La Creole” i mesecima se pripremala za tu ulogu vežbajući glas. Širli Bejsi,kojoj je Bekerova bila prvi uzor, je za nju rekla da se od malene igračice skromnog glasa pretvorila u veličanstvenu, veliku divu i da nikad u životu nije videla tako spektakularnu pevačicu i izvodjača.

1937. godine.udajom je postala državljanin Francuske.Za vreme Drugog svetskog rata sarađivala je sa francuskim pokretom otpora, Putovala je širom Francuske i nastupala, krijumčareći na svojim notama poruke napisane nevidljivim mastilom. Nagrađena je Medaljom otpora, a Šarl de Gol odlikovao je 1961.Legijom casti.

Žozefina Beker se udavala čak četiri puta, prvi put sa 13. godina. Svoje dece nije imala, jer je dete koje je prevremeno rodila preminulo, ali je zato usvojila dvanaestoro dece različitih nacionalnosti i boja kože i zvala ih je Dugino pleme.

Sa scene se povukla 1956. u svoj zamak na jugu Francuske i tek povremeno nastupala. Fidel Kastro ju je pozvao na Kubu gde je nastupila 1966.U Karnegi holu doživela je ovacije 1973 .U aprilu 1975. nastupila je u teatru Bobino u Parizu na reviji koju su organizovali princ Renije, Grejs Keli i Džeki Onazis, a neki od gostiju su bili Mik Džeger, Lajza Mineli, Sofija Loren, Dajana Ros .

Četiri dana nakon ovog događaja nadjena je usnula u svom domu,od posledica moždanog udara ,okružena novinama sa sjajnim kritikama o njenom nastupu.

Komentara (0)

Nema komentara.

Ostavi svoj komentar