Beograd je evropska metropola, grad koji ima eleganciju i otmenost na koju smo nekako usput prestali da obraćamo pažnju. Beograd su i trubači i tradicionalni folklor, ali je mnogo više od toga. Kao što je Srbija i Exit i Guča.
Turistička organizacija Beograda najbolje zna da izmeri puls prestonice, zato smo bile posebno ponosne kada su nas pozvali da učestvujemo u promociji našeg grada u Istanbulu. Mnogo puta smo čuli za Istanbul da je grad koji u sebi spaja različite stilove, da je specifičan spoj Evrope i Azije, a evo i naših utisaka iz Turske.
Ono što prvo primetite u Istanbulu je saobraćaj. Čujete ga i vidite, jer preplavljuje grad. Zvanično u gradu živi 15 miliona stanovnika, nezvanično verujem 20 miliona. Grad se prostire na dva kontinenta a doći od jedne tačke do druge, prava je umetnost. U Istanbulu se vozi haotično, a ne poštuje se baš mnogo pravila. Vozač koji nas je vozio ka hotelu je više puta bio u suprotnom pravcu, a na kraju ga je i zaustavila policija, dok smo mi već zamišljale scene iz filma Ponoćni ekspres. Po glavi se sve vreme vrti melodija pesme “Istanbul, not Constantinople” – numera koju imamo na repertoaru, ali je ne izvodimo tako često.
Drugo što primetite, ako ne paralelno sa saobraćajem, sigurno su molitve iz džamija. Bile smo na terasi hotela kada su sinhronizovano krenule molitve iz blizu 3.000 aktivnih istanbulskih džamija.
Međutim, ono što je meni ostavilo najjači utisak je u tim prvim momentima je miris mora… bile smo smeštene u prelepom delu grada na samoj obali, sa pogledom na veliki Bosforski most i džamiju. Kraj obiluje kafićima, restoranima, zanatskim radnjama, poslastičarnicama i veoma je živopisan, nešto poput naše Skadarlije na moru. Ali sa kaldrmom 🙂
Popodne smo rezervisale za šetnju do Taksima, dela koji izgledom liči na sve evropske gradove i dobar je za šoping. Rekli su nam da je to blizu, a nakon 10 tog kilometra smo shvatila da u Istanbulu ipak ništa nije blizu i da je grad sav u brdima!
U blizini ovog trga nalazi se Galata kula. Galata kula je izgrađena u srednjem veku i nalazi se u starom delu grada, nekadašnjem Carigradu. Pogled sa kule na ceo Istanbul i dva kontinenta, oduzima dah i to svakako treba videti! Naša preporuka je da to bude noću, dok gradska svetla dodaju čaroliju panorami.
Nismo preskočile ni ostale najpoznatije tačke grada – posetile smo i Aja Sofiju, Plavu Džamiju, Topkapi palatu i Bazar. Aja Sofija je među najpoznatijim i najvećim crkvama na svetu. Karakteristična je njena kupola građena u vizantijskom stilu. Prvo je bila pravoslavna crkva u kojoj su krunisani vizantijski carevi, zatim jedno vreme i katolička, da bi je sultan Mehmed osvajač proglasio džamijom. Skinuta su zvona, srebrni ikonostas, ikone prekrivene malterom, a dodata su 4 minareta. Od 1935 je muzej i nalazi se na listi Uneska.
Preko puta nje nalazi se Plava džamija, biser otomanske kulture. Naziva se tako jer njenu kupolu prekriva 20.000 plavih pločica a jedina je džamija u Istanbulu koja ima 6 minareta. Nije mi ovo prvi put da sam u džamiji, ali najveći utisak je ostavila mešavina mirisa loja i hiljade čarapa 🙂
U blizini ove dve građevine nalati se i Topkapi palata, koja je skoro 400 godina bila glavna rezidencija svih sultana. Palata je veoma bogato ukrašena mozaicima i zlatnim detaljima. Tu se nalazi i sultanov harem.
Na Bazaru ništa nismo kupile ali smo se zato bezobrazno cenjkale čisto iz fazona. Turci su veoma živopisan narod i vrlo brzo vam postane jasno da su bili na našim prostorima 500 godina. Prilično su nonšalantni i apsolutno se ne nerviraju zbog kašnjenja. Teško je dogovoriti se sa njima i često menjaju dogovore, uz dozu arogancije. S druge strane, pravi su trgovci i veoma komunikativni kad treba nešto da prodaju. Cenjkajte se obavezno gde god stignete! Bazar je skroz zvučao kao Šeherezada…
Nismo naišle na mnogo Turaka koji govori engleski, a vožnja taksijem je prava avantura jer u svakom sedi Flojd. Većina njih je mislila da smo Ruskinje, zbog govora. Ono što se meni lično dopalo je što na ulicama i u komunikaciji još uvek postoji taj neki muško-ženski momenat. Muškarci vole da gledaju žene značajno, ali ne dobacuju i nisu vulgarni.
Bila bih nepravedna kada hrani ne bih dala zasluženo gurmansko mesto na našoj top listi. Grad je pun mesta na kojima se može nešto pojesti – kebab, riba, pilav,krompir pite, baklave, kadaif, sok od nara, čaj – preporučujem sve!
Subota veče je bila rezervisana za promociju Beograda turskim domaćinima. U prijatnom ambijentu hotela Radisson Blue, okupilo se više od stotinu turskih agencija, operatora, predstavnika medija, uglednih ličnosti, kao i predstavnika dijaspore i konzula iz više evropskih zemalja akreditovanih u Istanbulu. Učestvovale smo u predstavljanju Beograda, uz direktora TOB-a koji je održao prezentaciju turističke za tržište Turske i promotivni film o Beogradu autora Dušana Stojančevića.
Prelep pogled na Bosfor, most i džamiju bili su dodatna inspiracija za svirku na koktelu. Osećaj kao milion dolara.
Pre povratka u Beograd iskoristile smo vreme za krstarenje Bosforom. A onda, kraj sličan početku – saobraćaj, saobraćaj, gužva i kašnjenje. Naš vozač kasnio u startu, a posle 2 sata intezivne borbe sa gradskom gužvom, stižemo na aerodrom nekoliko minuta pre zatvaranja check-ina. Da li možete da zamislite pomahnitale Srbe, sa instrumentima, kamerama i ostalom opremom, koji mole da ih puste preko reda. Napustila nas je sva elegancija i odmerenost dok smo jurili po aerodromu, a život je delovao kao da se skratio za koju godinicu. Ipak i završnica je bila kao i ceo naš boravak – sjajna!
Doviđenja Istanbul, vidimo se ponovo sigurno!
Komentara (0)
Nema komentara.