Sezona se polako bližila kraju, a svi termini od početka jula već su bili popunjeni različitim svirkama za kvartet. Leto u punom jeku, a mi bez trenutka stajanja – venčanja, korporejti i poslovne zabave, probe za Kustendorf Classicgde sve Wondersice sviraju kao stalni članovi orkestra, a onda i put za Mokru Goru… odmora nigde na vidiku.

Đe se kupaš, đe školjke skupljaš?

Telefon je zazvonio… rodila se nova nada – da, da, bilo je baš kao u pesmi.

„Devojke, da li ste raspoložene da svirate najavu prvog Montenegro Beer Festa na Cetinju u julu? Huh – uh, koji juli je u pitanju?
Od 18. do 21.“
Iiiii… ko je rekao putovnje? Jeeee, još jedno u nizu!

Često mi u predvorju stoje koferi koje i ne vratim na mesto, nego se samo prepakujem. Ako se ide na planinu treba pažljivo planirati, ima i sunca ali i zime. Mokra Gora nas je fino pripremila, devojke, ponesite nešto toplije, na Cetinju je uveče hladno.

Naša putovanja su uvek sjajna, mnogo pozitivne energije, smeha, dobre svirke, novih poznanstava… Novi predeli, novi gradovi, upoznavanje istorije i stvaranje kvartetske istorije. Od svirki u regionu, Sarajeva, Istre, preko Praga, Istanbula… nismo gajile sumnju da će i ovog puta biti sjajno.

Zamišljeno je da svirka Wonder Strings kvarteta, uz perkusionistu, bude warm-up za predstojeće događaje u prijestonici Crne Gore. Tako je i bilo.

Wonder Strings najavljuje Montenegro Beer Fest

Cetinje, grad muzej kako ga zovu zbog velikog broja istorijskih građevina, muzeja i crkvi, obično važi za grad iz kojeg potiču preki momci, teškog karaktera, koji su oženili Beograđanke, ali on je mnogo više od toga. Razvoj ovog grada vezuje se za Ivana Crnojevića koji je svoju prestonicu iz Žabljaka preselio podno Lovćena u XV veku, gde je sagradio manastir u kome se je bilo sedište Zetske mitropolije. Procvat doživljava za vreme dinastije Petrovića, na čelu sa Petrom II Petrovićem Njegošem. Na cetinju se nalaze i tri relikvije, a osim po muzejima i manastirima poznat je kao grad sa razvijenom kulturom. Cetinje je još u XV veku imalo svoju štampariju, a tu je i kraljevsko crnogorsko pozorište Zetski dom – centar kulturnih dešavanja.

Ovaj grad, podno planine Lovćen, ima specifičnu klimu. Zime su hladne, ima puno kiša ali leti, kad svuda zapeče sunce, u njemu je milina. Prirodna hladovina od drveća, blizina mora kao i Nacionalnog parka Lovćen, mnogo muzeja i sadržaja čine ga idealnom turističkom destinacijom.

Stigli smo rano ujutru u 7, pa smo čelistkinja Tamara i ja odmah rešile da iskoristimo blagodeti blizine mora i spuštile se na „kupanjac“ u Rafailoviće, dok su Ivana i Isidora rešile da bolje upoznaju prijestonicu. Ok – krevete u prijestonici 🙂 Da bude sve kao u pesmama, u povratku su nam na Brajićima prokuvala kola, te smo morale da stopiramo.

Ne znam zašto, ali Rambova i Knezova pesma Magistrala mi je sve vreme bila u glavi.

Prva svirka prolazi u dvoboju temperature. Mi pregrejani od sunca, a napolju skromnih 15 stepeni. Svirali smo dva sata i iskreno, nemam pojma kako smo izdržali i zadržali bubrege. Potpuno smo se zaledili, cetinjska klima nas je ipak dočekala tek poluspremne.

Stiže jutro i more opet zove. U Rafailovićima „imamo vezu“ te smo dan provele u restoranu Porat tj na pontonu i na barkama ispred njega. Osećaj je bio kao u Sent Tropeu 🙂

Za drugi nastup smo odlučile da zamolimo za grejače na bini. Nisu bili baš grejači ali dva kalorifera, ljubaznošću ljudi koji rade struju za festival, značajno su nam pomogla. Momci za struju uredno bili tu ceo naš nastup. Zanimalo ih je da čuju i svirku, ali posle su nam u šali rekli da je više bilo za slučaj da se nešto ne zapali na bini 🙂

Atmosfera to drugo veče bila je opuštenija, a mi smo se odlučile za pop-rok hitove, pa smo finiširale sa Kashmir, Stairway to Heaven, Smells Like Teen Spirit, Paranoid… atmosfera se fino zagrejala.

Treći dan smo rezervisale za kulturno uzdizanje i obilazak Cetinja i okoline. Cetinjski manastir, crkva na Ćipuru u kojoj su sahranjeni kralj Nikola i kraljica Marija, Državni Muzej Crne Gore koji je rekonstruisana rezidencija kralja Nikole i u kojoj se nalaze ostaci nameštaja kao i stvari koje je koristila kraljevska porodica, Biljarda.

“Ko na brdu ak` imalo stoji
više vidi no onaj pod brdom”

A onda smo se uputile na Lovćen. Naš fenomenalni domaćin bio je Sale (Saša Mrvaljević) iz agencije MonTours – kakvo prijatno otkriće! Tople preporuke za istraživanje Crne Gore.

Saleta sam zapratila i na Instagramu, pravi fantastične fotke. Iskoristile smo to, pa smo malo pozirale 🙂

Prva stanica bila su čuvena Ivanova korita. Devojke su se uputile u šetnju u delu gde se porodično dolazi vikendom na izlet. Meni je pažnju privukla čudesna šuma sa desne strane. Nakon 45 min šetnje poželela sam da se više nikada ne vratim u realnost. Šuma šalje neverovatne vibracije.

Sad me svi zezaju sa šumom „koja vibrira“, ako ne verujete na reč, uverite se i sami.

Od ljubaznog domaćina smo saznali da je tim putem moguće spustiti se do Kotora i da su to česte hajking ture koje stranci upražnjavaju. Mislim da imamo izazov za sledeći put!

Sledeća stanica je Mauzolej na Lovćenu koji je posvećen Petru II Petroviću Njegošu. Ovo je mauzolej na najvišoj tački na svetu. Tu se prvobitno nalazila Njegoševa zavetna crkva koja je srušena. Ideju za mauzolej osmislio je čuveni Ivan Meštrović. Do mauzoleja nas vodi 460(1) stepenika probijenih kroz masiv Lovćena. Šta da vam kažem – prvih sto stepenika su bili smrt, a kad smo savladale svih 500 nadenule smo nadimak „ekipa zvana andol“. Ali vredelo je! Na ulazu se nalaze dve velike mermerne karijatide za koje se pretpostavlja da predstavljaju sestru i majku.

U unutrašnjosti je spomenik Njegošu iza kojeg je orao raširenih krila, a dole, u kripti je njegov grob. Kad izađete iz mauzoleja od lepote pogleda bukvalno zastaje dah! Kada je lepo vreme može se videti čak i italijanska obala, a Kotor i Boka se jasno vide „sa visine“.

Na povratku smo svratile i na deo iza Lovćena sa savršenim pogledom na Boku i prošli kroz selo Njeguši gde je moguće nabaviti najbolji pršut i sir iz ulja.

Ex YU hitovi na Cetinju

Treće veče svirke bilo je skroz opušteno. Svirale smo hitove ex YU hitove sa našeg CD-a Wonder, YU Rock!. Tu su naravno bile i one pesme koje nismo snimile, ali koje su često tražene na svirkama, hitovi Dina Dvornika, Bjelog Dugmeta, Parnog Valjka, Idola.. Mogle smo da primetimo da je cetinjska publika vrlo profilisana i da se na Cetinju sluša dobra muzika, uglavnom rok, a narodnjake nigde nismo čuli.

Dragim komšijama iz Crne Gore želimo srećan početak pivskih dana, pa se vidimo ponovo! Ako ne na domaćim terenima, Wondersice su često u skitnji, možda nas put dovede i na neku skroz neočekivanu destinaciju pa se sretnemo tamo.

Aleksandra Popović

Osnivač Wonder Strings kvarteta i violinista u Simfonijskom orkestru RTS