KAKO I U KOJOJ MERI  KLASIČNA MUZIKA UTIČE  NA RAZVOJ DECE

MOJA PREPORUKA 10 NAJLEPŠIH KLASIČNIH KOMPOZICIJA KOJU DECA TREBA DA SLUŠAJU

Vreme u kojem živimo stresno je, nestabilno i nepredvidivo. Materijalno vlada, a duhovno je u drugom planu. Sve se više radi i troši, a sve manje uživa i vodi računa o sebi, uopšte o kvalitetu života.

Svesni brzine protoka vremena, a pretrpani lošim sadržajima i besmislom, težimo da se okrenemo pravim životnim vrednostima. Trudimo se da poboljšamo kvalitet zivota, a pre svega da deci pružimo najbolje moguće vaspitanje i mogućnosti, razvijajući im veštine i talente.
I obrazovni sistem kroz vrtiće i škole sve više radi na tome. Često, prilikom dolaska po ćerkicu u vrtić, nailazim na divan prizor – dečica slikaju uz klasičnu muziku.

Ne iznenađuje da mnogi roditelji upućuju decu na bavljenje muzikom. Brojna istraživanja ukazuju na lekovito dejstvo muzike, pre svega klasične muzike, i na njen uticaj na razvoj dece. Sviranje podstiče rad mozga, motoriku, kreativnost, kao i sposobnost razvijanja emocija i raspoloženja. Deca koja sviraju instrument uče se disciplini, postaju svesni vrednosti napora koje ulažu da bi postigli željeni rezultat i dobili nagradu za naporan rad.
Takođe, muzički nastupi pomažu deci u prevazilaženju strahova raznih vrsta, kao i razvoju samopouzdanja. Deca koja se bave sviranjem su i do 30 puta spremnija da pomognu i efikasnija u rešavanju problema, u odnosu na ostalu decu. Nedavno istraživanje kardiologa Predraga Mitrovića iz Beograda ukazalo je i na to kako slušanje odgovarajuće muzike povoljno utiče na rad srca, a odavno je poznato da krave daju više mleka i biljke bujaju ako im se pušta klasična muzika.

Često me roditelji ili vaspitači pitaju za preporuku pri izboru klasične muzike za decu. Shvatajući važnost svega pomenutog rešila sam da napravim listu klasične muzike u kojoj će roditelji uživati sa svojom decom i doprineti na kreativan i nenametljiv način duhovnom i mentalnom razvoju svoje dece.U mnoštvu izuzetnih dela klasične muzike nije lako suziti izbor, te sam birala ostvarenja koja bi, osim sluha, deci razvijala i vizuelni apekt, kao i maštu i mišljenje. Uvek je dobro detetu ispričati nešto o samom delu, a ako priča ne postoji, bitno je navesti dete da je samo osmisli. Uputno je slušati muziku i dok se obavlja neka zajednička aktivnost.

ČETIRI GODIŠNJA DOBA – ANTONIO VIVALDI

Četiri godišnja doba je ciklus od 4 koncerta za violinu i orkestar. Nazivi koncerata su Proleće, Leto, Jesen i Zima. Svaki koncert se sastoji iz 3 stava i u svakom od njih se opisuju lepote godišnjih doba. Vivaldi koristi gudačke instrumente i efekte koje oni mogu da izvedu, da bi dočarao cvrkut ptica, grmljavinu, led i oštrinu zime, kao i druge prirodne pojave.

MALA NOĆNA MUZIKA – WOLFGANG AMADEUS MOCART

Mala noćna muzika jedno je od najpoznatijih dela klasike. Ono se zapravo zove Serenada za gudače, opus 13, u G duru, ali je poznata po prvom nazivu. Čini se da ne postoji osoba koja ne zna glavnu temu ovog dela. Sastoji se od četiri stava: Alegro, Romansa, Menuet i Rondo. Lepota ove kompozicije je upravo u njenoj jednostavnosti i gracioznosti. Ipak, među muzičarima je popularna i kao Mala moćna muzika ili Mala noćna mora, jer iako jednostavna zahteva tehničku i intonativnu preciznost prilikom izvođenja.

VALCERI – JOHAN ŠTRAUS

Valcer je elegantna igra u 3/4 taktu. Bila je vrlo popularna na austrijskom dvoru. Deci će biti zabavno da obučete balske haljine i odela i zaigrate sa njima uz Bečku krv, Na lepom plavom Dunavu, ili uz Priče iz bečke šume.

KRCKO ORAŠČIĆ SVITA – PETAR ILJIČ ČAJKOVSKI

Krcko Oraščić je balet u dva čina za koji je muziku komponovao Petar Iljič Čajkovski. Nastao je po delu Orašar i kralj miševa E.T.A. Hofmana. Balet je premijerno izveden u Moskvi 1892. Iako sam balet nije doživeo veliki uspeh, svita jeste. Čajkovski je sastavio svitu od 8 najatraktivnijih kompozicija iz samog baleta, za koncertno izvođenje. Svitu čine uglavnom igre – Igra šećerne vile, Tarantela, Ruski trepak, Kineska igra, Valcer cveća. Pročitajte i sami priču i provedite dete kroz ovaj bajkovit svet praćen sjajnom muzikom.

MAĐARSKE IGRE – JOHANES BRAMS

Mađarske igre su ciklus od 21 igre pisane po motivima mađarskog folklora. Komponovane su za klavir u četiri ruke, a kasnije ih je Brams aranžirao za simfonijski orkestar. Melodije su živopisne i tople, a deci će svakako biti interesantne zbog igračkog karaktera. Igre 5. i 6. možemo naći u poznatom crtaću Tri praseta (Who is afraid of a Big bad Wolf).

KARNEVAL ŽIVOTINJA – KAMIJ SEN-SANS

Karneval životinja je muzička svita od 14 stavova, pisana za dva klavira i ansambl. Svaki stav muzički opisuje jednu ili više životinja. Mesto su tu našle kokoške, kenguri, ptice, ribice, slon, labud i druge životinje, i svaka od njih ima specifičan muzički izraz.

KARMEN FANTAZIJA – PABLO SARASATE

Pablo Sarasate, poznati španski violinista i kompozitor,  izabrao je najlepše melodije iz opere Karmen i komponovao atraktivnu i virtuoznu fantaziju za violinu. Ovo je jedna od najizazovnijih i tehnički najzahtevnijih kompozicija za violinu. Muzičke teme iz opere Karmen same po sebi su interesantne i pune strasti, a u ovoj varijanti, sa zanimljivom orkestracijom, veoma su atraktivne i deci. Španski melos koji prožima celu operu, deci će svakako biti interesantan, kao i emocija koja se provlači. Sarasate je tvorac velikog broja virtuoznih kompozicija za violinu koje takođe mogu deci biti zanimljive poput Ciganskih melodija, Romanse Andaluze itd.

ŠEHEREZADA – NIKOLAJ RIMSKI – KORSAKOV

Šeherezada je simfonijska svita, nastala po motivima priča iz Hiljadu i jedne noći. Mudra i lepa vezirova kći Šeherezada pokušava da odgodi svoju smrt pričajući surovom sultanu najlepše priče. Priča koja je u osnovi daje karakter ovom delu. Rimski Korsakov kombinuje rusku muziku sa orijentalnim melodijama, njegova orkestarcija je zadivljujuća i slušajući ovu muziku možemo stvarati raskošne slike pred očima. Priča se može pratiti po stavovima, a teme likova su jasno izražene. Na primer, sultanova tema je glasna, agresivna i izvode je kontrabasi, a tema Šeherezade je lirska, nežna i izvodi je violina uz pratnju harfe. Slušajući ovu muziku, deci možemo pričati priče kojima je Šeherezada zabavljala sultana da bi sebi produžila život.

IGRA SABLJI – ARAM HAČATURIJAN

Igra sablji je stav iz poslednjeg čina Hačaturijanovog baleta Gajane. U njemu igrači dočaravaju svoje umeće sa sabljama. U središnjem delu kompozicije nalazi se originalna jermenska folk pesma koju izvodi saksofon. Ovo atraktivno delo je jedno od najpoznatijih Hačaturijanovih dela.

PEĆA I VUK – SERGEJ PROKOFJEV

Peća i vuk, čuveno delo sovjetskog kompozitora i jeste napisano za decu, tačnije za dečiji teatar u Moskvi. I tekst i muziku je pisao Prokofjev, a pisano je za naratora uz pratnju orkestra. Izvedeno je 1936. Priča govori o tome kako Peća uz pomoć svojih prijatelja: patke, ptičice i lovaca uspeva da uhvati zlog vuka. Svi likovi u ovoj muzičkoj priči imaju svoje teme i predstavljaju ih različiti instrumenti. Na primer, patka je oboa, ptičica flauta, mačka klarinet, vuk su horne, a Peću predstavljaju gudači u orkestru.

Postoji još niz dela koja zaslužuju da budu na listi kao što su Brandenburški koncerti, Muzika za vatromet i Muzika na vodi, Hajdnove i Mocartove simfonije, Za Elizu, Turski marš, Trič trač polka, Simfonija Iz novog sveta, uvertira Slepi miš, Paganinijeva violinska muzika, Bumbarov let, regtajmovi Skota Džoplina, mnoga druga dela, ali o tome naknadno.

Aleksandra Popović
violinista Simfonijskog orkestra RTS
Osnivač i član Wonder Strings kvarteta