Šta kažete, da li je moguće učiti ili raditi uz muziku? Da li muzika može da bude stimulativna za naše moždane ćelije ili nam ipak odvlači pažnju dok radimo?

Pitanja koja se postavljaju su vrlo interesantna – sačekajte tek da pročitate rezultate.

Eksperti su utvrdili da je za bolji i brži rad sa brojevima dobro slušati ambijentalnu muziku, dok se unošenje podataka bolje obavlja ako se sluša pop muzika. Za rešavanje problema se preporučuje dens muzika, a klasična muzika pomaže kod poslova u kojima ima puno detalja na koje treba obratiti pažnju.

A šta je najbolje slušati dok se bavite svakodnevnim kućnim poslovima? Preporučili smo ritmove koji se odlično slažu uz raspremanje, brisanje prašine, ribanje, usisavanje, peglanje i, naravno, kuvanje.

Ako ste primetili da vam pisanje, računanje, rad za koji je potrebna posebna koncetrancija najbolje leži muzika bez reči, na odličnom ste putu – to je iskustvo mnogih naših prijatelja i kolega… Poznato je da klasična muzika ima lekovit uticaj na mozak, da stimuliše učenje i rad, da je veoma korisna kada je slušaju bebe i deca, da biljke brže rastu a krave daju više mleka dok je slušaju. Letos sam se iznenadila dok sam na Mokroj Gori, prolazeći pored štale, čula drugi stav Mocartovog Klavirskog koncerta. Bravo domaćine! 🙂

Japanski naučnik dr Masaru Emoto vršio je eksperimente sa vodom, posmatrajući zamrznute kapljice vode pod elektronskim mikroskopom dok im je puštao različitu muziku. Znate šta se desilo? Pri puštanju klasične muzike molekuli vode su formirali savršene geometrijske figure, dok je pri slušanju hevi metal muzike bilo obrnuto. O ovom eksperimentu možete da kratko pročitate ovde, dok je u knjizi Poruka vode mnogo više detalja.

Naučnici su takođe utvrdili da se glasnoća tona u Mocartovim delima smenjuje u razmaku od tačno 30 sekundi, što je jednako uzorku moždanih talasa. Upravo zbog toga dolazi do sinhronizacije leve i desne hemisfere mozga, što dovodi do opuštanja, poboljšanja koncentracije i sposobnosti razmišljanja. Na taj način Mozartova muzika pomaže vam da zagrejete mozak, te pomaže određenim složenim neurološkim obrascima koji učestvuju u višim moždanim aktivnostima kao što su, recimo, matematika i šah.

Muzika baroka ima motoriku i tok koji unose red i mir, a istraživanja su pokazala da je to zato što je barokna muzika sadrži 60 udaraca u minuti koji podjednako stimulišu obe moždane hemisfere. Smatra se da je moguće do 5 puta poboljšati učinak učenja i rada slušanjem barokne muzike. Na mojoj listi je zato najviše dela iz perioda baroka, preporučujem izvođenja na baroknim instrumentima, na autentični, stari, barokni način.

Ako tražite muziku za učenje, rad u bučnoj kancelariji ili za poslove gde vam je potrebna dodatna stimulacija, evo liste sa preporukama:

1.Tartini –najpoznatije Tartinijeve Violinske sonate Đavolji triler i Didone abadonatta su apsolutni broj 1 na mojoj listi

2. Hendl – Delo Muzika na vodi koje je Hendl kao dvorski kompozitor napisao kao pozadinsku muziku za putovanje kralja Džordža I Temzom, korišćeno je u eksperimentima sa studentima.

3. Vivaldi – instrumentalna muzika ovog neobičnog kompozitora savršena je za rad jer ima nenametljivu motoriku, dok su u osnovi uvek gudačke instrumenti. Preporučujemo njegova Končerta grosa, Četiri godišnja doba, a moj favorit L’estro Armonico, ciklus od 12 koncerta i La Stravaganza

4. Bah – za muziku ovog velikana kaže se da je najbliža Bogu, ako je dovoljno dugo slušate postaće vam jasno i zašto. Ne znam koje bih delo izostvila sa liste za preporuku, najbolje krenite sa ovom kompilacijom

5.Mocart – Mocart je Mocart.. kad smo već ovde, čuli ste za Mocartov efekat?

6. Džez je po izrazu blizak klasici, pa takođe može biti dobra preporuka. Lično volim da slušam Miles Davisa, pa ga preporučujem za početak vašeg muzičkog istraživanja

7. Trudnice koje traže koncentraciju neka isprobaju smooth jazz – to je bilo moje isksutvo u trudnoći, sećam se da sam, dok sam bila trudna, najbolje aranžmane za kvartet radila uz stanicu koja je puštala isključivo smooth jazz

8. Pišete fakture, dokumenta, naloge za prenos? Inspiraciju za rad takođe može doneti i chiil muzika, najpoznatije su kompilacije Buddha Bar.

9. Filmska muzika zaslužuje svoje mesto na ovoj listi. Naravno, ne baš svaki soundtrack, uz Hrabro srce ili Gladiatora mogu samo da se odazovem Vulinovom pozivu J ali muzika velikana poput Morikonea, Vilijamsa, Hornera i ostalih majstora može biti vrlo korisna u maštovitom I kreativnom poslu.

10. Prosečno, naša koncentracija traje u segmentima od oko 20 minuta. Kompanija Focus at will je, uz uz pomoć neurologa i profesora psihologije, utvrdila da postoji muzika koja funkcioniše kao pojačivač pažnje. Uz muziku koju predlažu, može da se radi i do 100 minuta pre prve pauze!

  

Šta vi obično slušate? Podelite vaše preporuke u komentarima 🙂

Aleksandra Popović
Violinista Simfonijskog orkestra RTS
Osnivač i član Wonder Strings