Ne tako uspešna u domovini, otputovala je u Francusku. Berlioz ju je zapazio dok je glumila Ofeliju u Hamletu i Juliju u Romeo i Juliji Šekspira.

Venčali su se 1833. Ali i ubrzo rastali.

Ona je bila njegova inspiracija za čuvenu Fantastičnu simfoniju.

Hektor Berlioz (11. decembar 1803. – Pariz, 8. mart 1869.) je francuski kompozitor.

Rođen je u provincijskoj porodici lekara (otac Anri Berlioz je bio seoski lekar). Po očevoj želji, najpre je studirao medicinu. Studije medicine ubrzo napušta i od 1825. godine studira kompoziciju na Pariskom konzervatorijumu.

Afirmisao se više izvan domovine kao dirigent vlastitih dela, a u Parizu se pročuo kao pisac oštrih kritika i duhovitih feljtona.

Pokušao je izraziti dramatsku radnju isključivo instrumentalnim sredstvima te je na taj način stvorio prva moderna orkestarska dela, žanra programske muzike (prema kojoj muzika nije samo kompleksan sklop ritmova i zvukova, već ona tim zvukovima priča i pripoveda). To je zapravo jedan originalan žanr, nazvan programska simfonija, u čijem će domenu ubrzo zatim i Franc List stvoriti jednostavačnu instrumentalnu simfonijsku poemu.

Bio je i prvi veliki majstor modernog simfonijskog orkestra, kao dirigent ga vešto ujedinjujući u kompleksnu celinu, ali i deleći na pojedine sekcije unutar celine, ostvarujući tako veoma složene, višeslojne palete zvučnih boja. Budućim generacijama kompozitora (ali i dirigenata) ostavio je u amanet, da u svakom pogledu budu verni, autentični tumači svojih i tuđih muzičkih dela, savetujući im:

Učite se da uvek sami dirigujete svoja dela. Najopasniji tumač vaših dela, upravo je sam dirigent.

Sve u svemu, Berlioz je bio i ostao proročki genije, koji je išao ceo jedan vek ispred svog vremena.

Piše: Aleksandra Popović

Чланак Hektor Berlioz i Henrijet Smitson – velika ljubav i inspiracija za Fantastičnu simfoniju се појављује прво на Wonder Strings.