Piše: Srđan Teparić

Koliko smo samo puta bili svedoci pokušaja da se klasična muzika predstavi u “modernom” maniru i obrnuto, da se popularna muzika odsvira na “klasičan” način. Prožimanje takozvanih klasičnih sa takozvanim popularnim žanrovima u većini slučajeva nije uspevalo da zaživi dugo. Gudački kvartet ima dugačku tradiciju i ovom sastavu su gotovo svi veliki kompozitori posvetili neke od svojih najboljih stranica. Krajem XX i početkom XXI veka, gudački kvartet je na neki način doživeo renesansu, naročito ako u obzir uzmemo vrhunske umetničke rezultate koje su ostvarili sastavi kao što su Kronos ili Balanescu. Ansambli ovog tipa uspešno su mešali stilove, krećući se u širokom dijapazonu, od avangarde do popularne muzike.

Članice domaćeg sastava Wonder Strings slave dvadeset godina postojanja i izdanje koje je pred nama, ubedljiv je iskorak od uobičajenih konvencija vezanih za pokušaje vezivanja popularnijih žanrova za ansamble koji instrumentalnim sastavom aludiraju na uobičajeno poimanje klasične muzike. Gudački instrumenti po prirodi stvari imaju svoje prednosti i ograničenja, ali je po svoj prilici, u nameri da oživi najrazličitije vidove iskazivanja igara i melodija vezanih za prethodni i ovaj vek, autor svih numera na ovom izdanju Aleksandar Gajić, u tome uspeo. Njegove kompozicije izrazito su narativne, bogate sadržajem, stilskim ukazivanjima, ambijentima i mirisima. Što se članica ovog ansambla tiče, očigledno je da je reč o osobama koje dobro poznaju različite žanrove i koje ih sa lakoćom kombinuju. Album Ispravnost lične vizije koji je pred nama, upravo je aktuelan u tom smislu što bi svaka žanrovska ili stilska jednoobraznost u vreme kada nam je sve dostupno, potpuno bila deplasirana. I naravno, ovo izdanje ne bismo mogli da preporučimo za slušanje da nije angažovanog sviranja, pa tako i ispričane priče možemo da doživimo kao sugestivne.

Album otvara  Simple Story, koja je u stvari jedna jednostavna i duhovita ulična priča u kojoj se prepliću zvuk swinga i narodni melos. Mora se priznati da je aranžman znalački urađen, sa veoma interesantnom vodećom melodijom koja se povremeno prenosi iz instrumenta u instrument, dok pratnja nije monotona, već ukazuje na sveža i inovativna rešenja. Kompozicija Back to the Beginning obiluje jazzy i rok ritmovima i dobrim gruvom .  Desert Poem donosi orijentalnu jazzy atmosferu u koju lagano ulazimo kroz početni uvod, da bismo zatim, u drugom delu kompozicije potpuno mogli da se prepustimo njenom improvizatorskom karakteru. Numera Change je takav naziv verovatno dobila zbog oštrog kontrasta između njena dva dela. I dok se u prvom delu javlja grapelijevska melodija kroz koju se iskazuje neobuzdana radost, u drugom delu se pokret zaustavlja i jednom sasvim laganom melodijom, ispevava se idila prožeta izvesnom dozom sentimentalnosti. Izgleda da je kompozitor Aleksandar Gajić svojim kompozicijama želeo da pokaže koliko su članice sastava Wonder Strings temperamentne i u umetničkom smislu neobuzdane, pa bi u tom smislu trebalo shvatiti “narodnjak” Ispravnost lične vizije, ritmički pregnantnu kompoziciju sa suptilno izvedenim prepletima deonica,  jednu od onih koja se prihvata posle prvog slušanja. Numera Hotland donosi groove koji bi mogao da se veže za jednolično ponavljanje nekakvog metal rifa, a s druge strane, koketira se sa foklornom jednoličnom pratnjom koju bismo mogli da vežemo za dinarske krajeve. Ponavljanje i uzrastanje govori o dobro usmerenoj i dobro kontrolisanoj uzrastajućoj energiji, uz precizno izvedenu ritmiku. Sve to vodi prema emocionalnom oslobađanju predstavljenog u vidu pomalo prigušene melodije u drugom delu kompozicije. Uvod numere Suvenir iz Marinkove bare donosi motiv iz gudačkog seksteta Uspomena iz Firence Petra Iljiča Čajkovskog koja se kod nas često (i nepravilno) prevodi kao Suvenir iz Firence (Souvenir de Florence). Međutim, ova jezička igra sasvim je odgovarajuća kada je Gajićeva kompozicija u pitanju, jer je zaista u pitanju suvenir koji specifičnim ritmom i melodijskim rešenjima oslikava živu atmosferu nekog romskog naselja. I najzad, Speaking with Experience ‒ Just for Wonder donosi upečatljivu folklornu melodiju koja vas prosto tera da je čujete više puta i sve to kroz virtuozni trertman instrumenata i upečatljive ritmičke promene. Kako i sam naslov sugeriše, u ovoj numeri članice sastava Wonder Strings mogle su da iskažu sve svoje sviračke sposobnosti. Mora se priznati da je kompozitor Aleksandar Gajić pred same izvođače postavio visoke zahteve koji ne samo što su savladani, već iz samog izdanja provejava entuzijazam ili ono što se često naziva radošću muziciranja. Naglašena ritmičnost diskretno podstaknuta nekim od udaračkih instrumenata i nezadrživa probijajuća melodika koja izbija odasvuda, glavne su osobine svih izvedenih kompozicija. Ovakvih izdanja je u domaćoj produkciji malo, a kada publika bude čula tehnički doterano, estetski suptilno i emocionalno nesputano sviranje članica kvarteta Wonder Strings sa albuma Ispravnost lične vizije, sasvim sigurno je da će ovaj sastav poželeti da čuje i uživo.[:]

Чланак Temperament i umetnička neobuzdanost се појављује прво на Wonder Strings.

Nijedna godina nije bila kao ova, svi ćemo je zapamtiti. Wonder sastavi takođe. Trudili smo se da ove godine uhvatimo novi zadati ritam, a da ne predjemo granicu kvaliteta i dobrog ukusa, bez da tehniku “zloupotrebimo” da naš zvuk zumiramo jer je to sad moda. Nismo radile koncerte iz dnevnih soba, ali s obzirom na okolnosti imale smo aktivnu godinu.

WONDER STRINGS VS KORONA 

Godinu smo počele sa ozbiljnim planovima, sezona venčanja nam je bila popunjena još u februaru i htele smo da za nove mladence osvežimo repertoar aktuelnim pop hitovima. Evo jedne interesantne obrade pesme koja je “ušla u uši” svima. Numera  Bad guy u sazvučju moćnih žica zvuči još atraktivnije.

U istom duhu,u saradnji sa Balkan Wedding ekipom, uradili smo i predivni editorijal Black Swan. Odlična ideja za romantična i bajkovita venčanja sa „classy“ notom.

A onda nam je korona svima poremetila planove i obrnula život naglavačke. Ipak, neki mladi i hrabri ljudi su bili smeli i pravili su svoja intimna rok venčanja na kojima smo svirale zajedno sa našim perkusionistom Saletom.

Održale smo i jedan nesvakidašnji koncert u prirodi u Vili Davidović nadomak Beograda

A ONDA SE ZAVRTELO…

Ove godine su nas „voleli“ festivali a to je upravo ono što mi najviše i volimo da radimo. Mesto gde naša energija i umeće najbolje dolaze do izražaja.

Na onlajn Nušićijadi 2020 smo imale priliku da premijerno predstavimo novi autorski repertoar. Izvele smo kompoziciju Simple Story komozitora Aleksandra Gajića koja u sebi kombinuje američki kantri i srpski melos.

Usledili su i nastupi na Ada Cloud festivalu u okviru Beer Festa na kome smo svirale isključivo rok obrade. Po tome smo i poznate, zar ne?

Uživajte i u snimku sa festivala Stari grad u Novom Pazaru koji je ove 2020. godine održan onlajn

U ovoj šašavoj godini desile su se i neke za nas interesantne stvari u sviračkom smislu. Malo je poznato da smo naš rad započele sviranjem džez obrada. Nakon 20 godina rada, pozvane smo da nastupimo na džez festivalu Jazzibar u Kraljevu.

I kao šlag na tortu, usledio je fantastičan poziv- da nastupimo sa čuvenim basistom Nenadom Vasilićem i njegovim triom na otvaranju  16. Beogradskog džez festivala !

U 2021. pripremamo nešto sasvim novo ! Zato vas pozivamo da se pretplatite na naš kanal odnosno kliknete subscribe. Tako ćete biti uvek u toku sa novim snimcima, a možete i lako da se vratite na naš Youtube i uživate u muzici. Neka bar muzika bude konstata u ovom ludom vremenu. Budite uz nas !

Posetite i našu Facebook   i Instagram stranicu !

Чланак Znamo šta ste radili prošle godine! се појављује прво на Wonder Strings.

Чланак Latino i džez muzika za plažu се појављује прво на Wonder Strings.

Mnogi misle da je za uživanje u klasičnoj muzici potrebno muzičko obrazovanje, ali oni koji su probali da se prepuste znaju da to nije presudno. Obrade klasičnih tema u džez, sving, rok i/ili etno fazonu čine da nam ova muzika bude bliža, a kroz ove eksperimente klasični muzičari izlaze iz svojih izvođačkih okvira, a ovakvi izleti su za njih osveženje i zabava. Specijalno džez koji je zahtevan i bazira se na improvizaciji koja klasično obrazovanim muzičarima nije bliska.

Muzički eksperimenti su interesantni, neki su uspešniji od drugih, a čak i ako ste ubeđeni da je original, ipak, original, predlažemo vam da preslušate zanimljive obrade 10 najpoznatijih klasičnih dela.

1)      Džez + Rahmanjinov

Preslušajte džez obradu čuvenog Klavirskog koncerta broj 2.

2)      Samba + Bah

Stavite sunčane naočare, koktel u ruke i vamos!

3)      Mambo + Mocart

Ako vam je ostalo još malo koktela idemo pravac Kuba! Veoma plesna verzija Mocartove 40. simfonije…

4)      Fank + Betoven

Dobro je kada sudbina ovako pokuca na vrata 🙂 Proverite da li prepoznajete sjajnu Betovenovu Petu simfoniju kada je ovako fanki.

5)      Rok + Bah

Jedan od najpoznatijih rok bendova ikada, Jethro Tull, često je eksperimentisao sa kombinacijama klasike, roka i električne muzike. Bahov Bure iz e-mol svite za lautu, u izvođenju Iana Andersona, lidera benda sa prepoznatljivim zvukom flaute.

6)      Sving + Bah

Sving obradi dajemo još prostora jer je šteta izostaviti čuveno izvođenje duplog Bahovog Violinskog koncerta.

7)      Rok + Vivaldi

Davida Garetta nazivaju i Bekam na violini, a evo kako zvuči kada jedan od najinteresantnijih violinista u rok fazonu izvede Leto iz Vivaldijevih Godišnjih doba.

8)      Etno + Brams

Neverovatni Robi Lakatoš, majstor violine u etno džezu, izvodi Bramsove Mađarske igre drugačije nego što smo navikli.

9)      Elektronika + Doniceti

Sećate se filma Peti element? Ariju I dolce suono iz Donicetijeve opere Lučija de Lamemur, u filmu Luka Besona, izvodi albanska diva Inva Mula.

3)      Dubstep + Čajkovski

Baletska numera iz Krcka oraščića dobija svoj novi ritam – preslušajte Ples šećerne vile u dab fazonu!

Srećan vam Svetski dan muzike i obavezno uživajte u omiljenom muzičkom stilu![:]

Чланак Džez, latino, etno i rok obrade klasike се појављује прво на Wonder Strings.

Vratila sam se u Beograd posle dvomesečnog odsustva. Nekako, uvek kad se vraćam,  srce mi zatreperi –  poznate ulice, priroda, reke, ljudi – moj Beograd  “ na ušću dveju reka ispod Avale “. Ovog puta to uzbuđenje je izostalo. Sivo je. Retko viđam osmehe. Nije samo do kiše. Nekako smo degradirani u svakom smislu. Životarimo. Logično je da onda krenemo po sećanjima kada je bilo lepše . Mnogi moji  prijatelji u poslednje vreme osećaju nostalgiju za nekadašnjim duhom Beograda, kulturom,  kada su stvari imale svoj  smisao i sve je bilo bitno. Bitno šta čitaš, koju muziku slušaš, da li ideš u pozorište, kako si obučen za koju priliku, da li si lepo vaspitan.

Ovaj tekst pišem za sve one koji su doživeli lepe dane takvog Beograda, njegove značajne ljude,  i  koji se sa nostalgijom sećaju takvog Beograda.

Mnogi divni i  interesantni ljudi  stvarali su u posleratnom Beogradu, uprkos jakom socijalističkom okruženju i uspevali da dah sveta i kospomolitskog unesu u Beograd. I uspevali su. Čini mi se da smo ih pomalo  zaboravili. Zato sam imala potrebu da ih se nekako podsetimo i shvatimo kako su bili i kako su još uvek  sjajni. Inspiraciju sam dobila od svog druga Vladimira Skočajića,  koji piše sjajne tekstove o muzici,  i čiji sam tekst o Predragu Ivanoviću nedavno pročitala. Naravno,  najbolje poznajem polje muzike pa ću se zato i baviti ovom temom.

Darko Kraljić  je jedan od najznačajnijih kompozitora jugoslovenske posleratne zabavne muzike. Rođen je u Zagrebu, ali se po izbijanju Drugog  svetskog rata doselio u Beograd. Komponovao je šlagere i muziku za čak 50 filmova različitih žanrova od kojih su napoznatiji  Ljubav i moda, Zvižduk u osam, Čudna devojka. Njegov prvi festivalski pokušaj,  Mala pesma iz Srema,  odbijen je od strane opatijskog žirija. Na festivalima učestvuje tek od 1987.  kada je Slađana Milošević za MESAM prijavila njegovu pesmu Bez nade. Njih dvoje su objavili  sjajan album Slađana i Darko sa džez baladama.

Devojko mala, Čamac na Tisi, Zvižduk u osam, Somborske ruže,  su neke od pesama po kojima ćemo ga uvek pamtiti.

Predrag Ivanović  rođen je u Beogradu 1930. godine.  Od malena je gajio naklonost ka džez muzici. Studirao je trubu na muzičkoj  akademij i i već  sa 19. godina primljen je u Orkestar radio Beograda.  Sa 20. osniva svoj čuveni  vokalni sastav koji je u početku bio sekstet a kasnije kvartet .Muziku ovog ansambla karakteriše višeglasno harmonsko pevanje i,  ni pre a ni posle,  niko se u Jugoslaviji  i Srbiji nije bavio ovom vrstom žanra.

Ansambl je imao veliki uspeh, ali je jedan od članova ubrzo preminuo i bend je odlučio da prekine sa radom. Za njihov usph najzaslužniji je Darko Kraljić koji je prvi pustio na radiju svoju pesmu Mala tema iz Srema u njihovom izvođenju. Na njegovu molbu,  Predrag Ivanović  je napisao  aranžman za pesmu Devojko mala .

Za pesmu Pod sjajem zvezda  Predrag Ivanović  je rekao da je “ samo prepisao melodiju od Beograda koji je postojao u njemu. “  U ovoj pesmi je sadržana sva ona emocija i simbolika zbog koje i pišem ovaj tekst.

Vojislav Bubiša Simić rođen je 1924.  godine u Beogradu u kome živi i još uvek aktivno radi. Ovo je čovek neverovatne energije, znanja i interesovanja  uvek mi izmami osmeh. Ljudi ga znaju po tome sto je 30- tak godina bio dirigent Džez orkestra radio Beograda, ali on je i kompozitor, aranžer, pijanista,  a takođe je napisao i knjigu Sentimentalno putovanje. Pre svega je orijentisan na džez muziku i stvaralaštvo, ali  se oprobao i sa šlagerima kao i u simfonijskoj, horskoj i muzici za decu. Bubiša je svedok kako se posleratni Beograd muzički postepeno edukovao da bi 50- tih godina džez muzika, kao i šlageri postali mejnstrim pravac .

Za današnje vreme kaze:” Ne, nikada nisam podnosio novokomponovane narodnjake. Početkom 80-ih godina se sve to izmešalo, ljudi sa sela su došli u grad, struktura gradskog stanovništva se skroz promenila i oni su od te naše divne izvorne muzike napravili neki bućkuriš. Čini mi se da je sve nekako počelo od Lepe Brene i Zahara, da bi kasnije na scenu nastupili neki totalni diletanti i amateri koju su počeli da pišu sve vulgarnije tekstove, koje je pratilo takođe vulgarno odevanje.

Po meni, ta muzika, za razliku od džeza, roka i šlagera, ima jedan negativan momenat (možda će mi na ovome neki zameriti, možda i ne, iskreno – baš me briga): to je taj komercijalni, materijalni momenat, zbog koga su im mnoge ugledne medijske kuće kao što su Radio Televizija Beograd, ili novine kao Politika (a naročito njihova nedeljna izdanja) dale ogroman publicitet. Na kraju smo došli do stanja kakvo vlada poslenjih par decenija kada vi prošto ne možete da živite od svog tog šunda.

Desi mi se da kada odem kod berberina ili kod zubara da malo prelistam sve te novine, i to je strašno o čemu oni pišu. Nije bitna više muzika, nego ko kakvu vilu ima, koliko mercedesa, da li ima silikone ili ne…To deluje katastrofalno za edukaciju naše omladine.”

Mirko Šouc rodio se 1933. u Zemunu. Rođen je sa izrazitim muzičkim talentom i vec kao mališan od pet godina virtuozno je svirao harmoniku izvodeći narodne pesme, popularnu muziku, šlagere. Tokom života  bavio se komponovanjem, sviranjem, dirigovanjem, aranžiranjem ali je najviše poznat po tome što je jedan od najboljih svetskih džez harmonikaša . Za džez ga je zainteresovao Stevan Markićević sa kojim je osnovao džez trio koji je kasnije prerastao u kvintet.

Osim što je bio muzičar,  potpisnik je i velikog broja šlagera. Pisao je  filmsku, dečiju  muziku za tv ,radio i dr. Osnovao je i vodio Zabavni orkestar deset godina, a takođe i dirigovao u Pozorištu na Terazijama.

Džez pevačica Katarina Kaćunković objavila je 2011. album pod imenom Tribute to  Mirko Šouc  koji sadrži 16 njegovih pesama iz 60- tih godina u džez i bossa nova stilu. Njena ideja bila je da “  svojom muzikom inspiriše sve ljude koji žive u gradovima da oblikuju svoju kulturu življenja prema pomalo zaboravljenim građanskim principima. “

Za Duška Gojkovića možemo slobodno reći da je on naš napoznatiji i najbolji džez muzičar ikada, i jedan od najpoznatijih i najboljih džez trubača u svetu. Rođen je u Jajcu 1931, a kao mladić dolazi u Beograd gde studira na Muzičkoj akademiji. Sa 18. godina dobija prvi angažman u Zabavnom orkestru, do 1955,  kada odlazi u Saveznu Republiku Nemačku. Na univerzitetu Berkli u Bostonu studirao je kompoziciju i aranžiranje. Njegova karijera je toliko bogata da je nemoguće nabrojati sve bendove u kojima je svirao, koje je osnivao,  sa kojim velikanima je sarađivao. Majls Dejvis, Majnard Ferguson, Vudi Herman, Keni Klark samo su neka od poznatih imena. Za sobom ima bogatu diskografiju.

Iako živi u Minhenu,  i njegova karijera je vezana za inostranstvo, nikada nije izgubio vezu i kontakt sa Beogradom. Većina njegovih projekata vezana je za ovaj grad i redovno i aktivno drži koncerte u njemu,  u saradnji sa beogradskim džez muzičarima. Mnoge njegove kompozicije i albumi inspirisani su ovim podnebljem. Njegov prefinjeni, lirski stil i virtuozna tehnika, kao i entuzijazam i neiscrpna energija su ono što ga najbolje određuje.

[:en][:]

Чланак Muzički duh Beograda i njegova muzika се појављује прво на Wonder Strings.

Neke moje omiljene džez obrade

My Funny Valentine – Nico

Znam, znam, svi daleko više vole verziju Čet Bejkera, ali ja ipak dajem prednost ovoj verziji.

Nico sam otkrila u srednjoškolskim danima i bila fascinirana njom. Ova svestrana žena  pevala je, pisala tekstove, komponovala, svirala, bila foto- model, glumica. Najčešće se vezuje za saradnju sa bendom Velvet Underground.

Pesma My Funny Valentine je iz mjuzikla Babes in Arms i u orginalu ima potpuno drugačiji karakter. Ono što se meni dopada u ovoj verziji je ta setna, pomalo mračna nota koju joj daje njena boja glasa i loš engleski akcenat.

When I Fall in Love – Rick Astley

Priznajem, pesma je sladunjava, ali toliko su mi divne  te jednostavne ljubavne reči.

Wonder Strings kvartet  ima mnogo lepu obradu ove pesme  i uvek pevam dok izvodimo ovu numeru.

U originalu je  izvodi Doris Dej, a ne Net King Kol kako većina ljudi misli. Poznate su  obrade Ete Džejms, Tom Džonsa, Rik Estlija. Odlučujem se za Rik Estlija jer sam ovu pesmu prvi put čula u njegovom izvođenju, u danima kada mi je magazin Bravo bio omiljena literatura i kada je zaljubljivanje bilo samo maštanje.

Wild is the Wind – David Bowie

Pesma Wild is the wind originalno je napisana za istoimeni  film i  izvodi je Johnny  Mathis. Bila je toliko popularna da je čak bila nominovana i za Oskara.

Najlepša obrada ove stvari je definitivno Bouvijeva.

One of Those Things – Ella Fitzgerald

Ovu pesmu napisao je Kol Porter 1935. za mjuzikla Jubilee. Ima bezbroj obrada, ali ja izdvajam obradu Ele Ficdžerald i njen način izvođenja.

Šaljiv i vickast način pevanja, pomalo koketan, sjajno dočarava tekst pesme.

You ‘ve Changed – George Michael

Još jedna u nizu pesama koje su obrađivane mnogo puta, ali obrada Džordž Majkla sa albuma  Songs  from the Last Century je moj potpuni favorit.

Uopšte, ceo album ima fantastične aranžmane a emocija koju prenosi Džordž Majkl  svojim pevanjem je potpuno specifična.

Aleksandra Popović
Violinista Simfonijskog orkestara RTS
Osnivač Wonder Strings kvarteta[:en][:]

Чланак Moje omiljene evergrin i džez obrade се појављује прво на Wonder Strings.