Prilikom posete muzeju Orsej naišla sam na statuu Grofa Ugolina i zastala pred njom zadivljena. Ugolino je bio plemić iz srednjeg veka koji je zbog izdaje zatvoren u kulu zajedno sa svoja 4 sina osuđen da umre od gladi. U agoniji, deca ga mole da pojede njih i da se tako spasi. Inspiracija za ovo vajarsko delo je Danteova Božanstvena komedija, a Ugolino se našao kod Dantea u drugom krugu pakla, krugu rezervisanom za izdajice svoje zemlje i političare.

Dugo sam tako stajala i razmišljala. Prisetila sam se da sam to delo čitala još u srednjoj školi, kao i mnoga velika i značajna dela literature – Dekameron, Stranac, Demijan, Majstor i Margarita i dr. Bio je to veoma plodan period mog odrastanja. Izlazila sam na Akademiju i slušala uglavnom underground muziku i srodne žanrove – Velvet Undergorund, Nico, Violent Femmes, The Cure, The Smiths, Nick Cave. Sećam se da je i jedino predavanje koje me je dotaklo na času srpskog bio Kamijev Stranac i da sam osetila da je to momenat u kome sazrevam. Kako sam bila oduševljena knjigom, neko od starije ekipe mi je rekao da je pesma „Killing an Arab“ grupe The Cure inspirisana tim delom i to je za mene bila „veoma kul“ informacija.

Razmišljanja su išla u tom pravcu – kako su umetnosti nekada bile povezane – slikarstvo, vajarstvo, muzika, književnost – inspirisale su jedna drugu. Reč sinkretizam koja me je nervirala dok sam učila istoriju muzike, sada je ponovo iskočila iz svesti. Mnoga dela klasične muzike takođe su nastala pod uticajem književnosti. I rok muzika, koju sam volela da slušam u periodu stasavanja i formiranja, takođe je često imala inspiraciju u literaturi i knjževnosti. Tako sam poželela da napišem tekst o povezanosti roka i literature.

Nekadašnji rokeri nisu bili samo pevači, nego i ljudi koji su čitali, bavili se filozofijom, ispitivali vreme u kome žive. Pomerali granice. Ok – i drogirali se. Ovo je podsećanje na neke od najboljih rok pesama koje su nastala pod uticajem kniževnosti.

(Često razmišljam o tome čime se u današnje vreme inspirisani tvorci pesama poput Swalla, Anakonda i slično)

ALABAMA SONG (WHISKEY BAR) – THE DOORS (1966)

Grupu The Doors osnovali su studenti odseka režije UCLA univerziteta, Džim Morison i Rej Manzarek. Obojica su delili strast prema književnosti, filmu i poeziji – Morison je sam i pisao poeziju. Morison je mnogo čitao, te nije ni čudo da je bend dobio ime po čuvenom eseju Oldous Haklsija Vrata percepcije (The Doors of Perception) koji je, pak, dobio ime po citatu Vilijama Blejka.

Svestranost svih članova grupe doprinela je tome da se oni odvoje od ostalih bendova toga vremena po novom muzičkom izrazu. Morisonovi tekstovi obrađivali su nove teme u muzici – seks, drogu, misticizam, smrt i dr. Studiranje režije doprinelo je tome da su sami pravili neke od svojih spotova – Break on Through, People are Strange itd. Morison je sebe video kao pesnika, a bio je inspirisan Remboom i Bodlerom, Ničeom, Balzakom i mnogim drugim književnicima.

Članovi grupe su u jednom periodu bili insprisani i evropskim kabareom, te su obradili i pesmu Alabama Song Bertolda Brehta. Pesma je napisana na nemačkom, dok je na engleski je prevela Elizabet Hauptman. Muziku za nju napisao je Kurt Weil 1927. godine, za komad Mali Mahagoni, a ponovo je iskorišćena u zajedničkoj operi Brehta i Weila, Uspon i pad grada Mahagonija. Ovu pesmu obradio je i Dejvid Bouvi.

WHITE RABBIT – JEFFERSON AIRPLANE (1967)

Pesmu je napisala Grejs Slik, i to dok još nije bila članica benda. U pesmi  se upoređuju stanja nakon uzimanja halucinogenih droga i dešavanja u delima Luisa Kerola, Alisa u zemlji čuda i Alisa s one strane ogledala. Glavnil lik je beli zec, a pojavljuju se i gusenica koja puši, ludi šeširdžija, kralj i  kraljica srce i drugi.

Inspiracija je naišla nakon uzimanja LSD-a i slušanja albuma Sketches from the Spain Majlsa Dejvisa.

VENUS IN FURS – VELVET UNDERGROUND (1967)

Lu Ridu je kao inspiracija za ovu pesmu poslužio istoimeni roman austrijskog pisca Leopolda von Sacher–Masocha. Roman govori o aristokrati Severinu von Kuzemskom koji, opčinjen ženom Vandom, moli nju da ga tretira kao roba. Njihov specifičan odnos se razvija  dok putuju po Evropi i on glumi njenog slugu Gregora. Psiholozi su ovakvu vrstu odnosa upravo i nazvali po piscu mazohizam.

Roman je autobiografskog karaktera i govori o njegovom odnosu sa Fani Pastor. U romanu se opisuju i seksualne fantazije i fetiši vezane za dominantne žene i žene koje nose krzno.

SYMPATHY FOR THE DEVIL – ROLLING STONES (1968)

Na Bouvijevom spisku se nalazi i delo Majstor i Margarita, Mihaila Bulgakova, koje je bilo inspiracija i Stounsima za pesmu Sympathy for the Devil. Ova rok pesma je u samba ritmu i u njoj Đavo u prvom licu govori o svojim dogodovštinama.

Novelu je Džeger dobio na čitanje od Merijen Fejtful. Tvorci pesme su Mik Džeger i Kit Ričards.

LAYLA – ERIC KLEPTON (1970)

Verovatno svi znamo da je pesma Lejla Erika Kleptona posvećena Peti Bojd, tadašnjoj supruzi njegovog najboljeg druga Džordža Harisona. Dugo je Klepton patio za Peti dok se, na kraju, nisu i venčali. Iako posvećena Peti, inspiraciju za pesmu Klepton je pronašao u književnosti.

Staru arapsku priču iz 7og veka persijski pesnik Nizami Ganjavi preoblikovao je u poemu Priča o Lejli i Majnunu. Mladić se zaljubljuje u lepu Lejlu i opčinjen njome počinje da joj piše pesme o njegovoj ljubavi u kojima se često pominje njeno ime. Zbog toga su ga ljudi prozvali Majnun, što znači lud. On prosi Lejlu, ali njen otac odbija da se ona uda za mentalno poremećenog mladića. Lejla se udaje za drugog čoveka, a Majnun odlazi u pustinju da luta.

Klepton se identifikovao sa njegovim likom, likom koji je lud zbog ljubavi, i tako je nastao jedan od najpoznatijih muzičkih hitova.

WUTHERING HEIGHTS – KATE BUSH (1978)

Još jedna interesantna ličnost muzičke scene našla je svoju inspiraciju u književnosti. Mlada Kejt Buš gledala je BBC- jevu istoimenu seriju „Orkanski visovi“ i poželela da pročita i knjigu. Sa 18 godina napisala je stihove za pesmu istog imena.

Pesma je bila #1 na britanskoj op listi kada se pojavila. Interesantno otkriće za Kejt je bilo to da su Emili Bronte, koja je napisala roman, i ona rođene istog datuma, 30. jula.

KILLING AN ARAB – THE CURE(1978)

Pesma Killing an Arab je prvi singl grupe The Cure  koji se kasnije našao na albumu Boys don’t cry. Inspirisana je romanom Albera Kamija, Stranac. U romanu glavni lik, Merso, slučajno ubija Arapina na plaži i biva osuđen. U zatvoru se preispituje i nema osećaj da se sve to dešava njemu, te postaje samom sebi  „stranac“.

Pesma je etiketirana kao rasistička, pa su na singlicama u jednom trenutku stajale nalepnice na kojima je pisalo da pesma nema takav karakter. Robert Smit je čak u jednom trenutku preinačio stihove u „Kissing an Arab“.

https://www.youtube.com/watch?v=ZMqPlQgHww8

1984 – DAVID BOWIE (1974)

Osim što je bio poznat kao muzičar, Bouvi je bio poznat po svojoj svestranosti. Bio je kantautor, kompozitor, slikar, glumac, a voleo je mnogo i da čita. U sklopu velike izložbe David Bowie Is objavljena je lista od 100 njegovih omiljenih književnih dela. Uvid u tu listu omogućava nam da sagledamo njegov genij, široko polje interesovanja, ali i mesta na kojima je crpio inspiraciju.

Na tom spisku nalazi se i roman Džordža Orvela 1984, po kome je i nastala istoimena Bouvijeva pesma. Bouvi je čak imao i nacrt za istoimeni mjuzikl, ali nije dobio prava od Orvelove udovice.

https://www.youtube.com/watch?v=KByxC7B9WH0

DON’T STAND SO CLOSE TO ME – THE POLICE  (1980)

Još jedna knjiga koja se nalazi na Bouvijevom spisku bila je inspiracija bendu The Police. U pitanju je Lolita, Vladimira Nabokova, koja je poslužila kao inspiracija za pesmu Don’t Stand So Close To Me. Autor pesme je Sting koji je, pre nego što se priključio grupi, radio kao profesor engleskog u srednjoj školi.

Pesma je nastala kao posledica njegovih razmišljanja na temu kompleksnih odnosa između  profesora i mladih učenica, kao i ljubavi prema noveli Lolita.

MOON OVER BURBON STREET – STING (1986)

Sting je još jednu inspiraciju našao u književnosti. Pesma The Moon over Burbon Street, iz njegovog solo opusa, govori o vampiru zaljubljenom u devojku iz  fine porodice. Kao ispiracija poslužila mu je novela Intervju sa vampirom, En Rajs.

Neki od ovih rok hitova nalaze se i na našem repertoaru za gudački kvartet.

Aleksandra Popović
Violinistkinja Simfonijskog orkestra RTS
Osnivač i član kvarteta Wonder Strings[:]

Чланак Žestoki momci čitaju knjige се појављује прво на Wonder Strings.

Hmmm mila, mislim da ova pesma ipak nije za tebe…

Mnogo je takvih pesama čiji tekst ima neko simbolično značenje, a ne ono koje nam prvo padne na pamet. Pesme poput Perfect Day, Purple Haze, Neko te ima noćas, Lutka, Ti si mi u mislima, Da sam pekar, koje na prvo slušanje imaju lirski i ljubavni tekst, po nekim tumačenjima zapravo govore o ljubavi prema drogama.

Postoje i pesme koje iza svojih reči kriju i neke interesantne događaje. Hajde da se malo upoznamo sa nekim od najpoznatijih pesama za koje možda nismo znali kako su nastale i šta njihovi naslovi zapravo znače.

• Every Breath You Take – Sting

Veliki broj ljudi misli da je ovo pesma o ljubavi i pažnji. Međutim, pesma govori o kontroli i o posesivnosti. Nastala je u periodu  Stingovog razvoda od prve supruge i početku zabavljanja sa drugom suprugom Trudi Stajler. Da bi se sklonio od javnosti u tom nezgodnom periodu otišao je na Karibe, gde je pesma i nastala. Kao rezultat razvoda, tekst govori o posesivnom ljubavniku koji nadgleda svaki dah i svaki pokret.

• Hotel California – Eagles

Kad govorim o ovoj pesmi čini mi se da sam prvo saznala sva njena značenja, a tek onda čula pesmu. Hotel Kalifornija iz 1977, jedan je od najvećih muzičkih hitova ikada snimljenih. Pesma je trebalo da se zove Meksički rege, a napisali su je Glen Frej, Don Henli i Don Felder. Po tvorcima pesme tekst izgleda kao scenario za neku od epizoda serije Zona Sumraka – putnik putuje kroz pustinju i odseda u Hotelu Kalifornija, u kome živi mnogo neobičnih likova. Međutim, pesma ima dublje značenje i simboliku, a govori o autodestrukciji i pohlepi u američkoj muzičkoj industriji sedamdesetih. Govori o životu na visokoj nozi u LA i „američkom snu“ koju su tvorci pesme, članovi benda The Eagles, proživeli i osetili na svojoj koži.

Neka druga tumačenja pesme išla su još dalje i tvrdila  da je Hotel Kalifornija metafora za satanističku crkvu Antona Laveya u San Francisku. Pretpostavljalo se da se misli i na Camarillo duševnu bolnicu. Druga tumačenja uključuju droge i hanibalizam.

https://youtu.be/x47aiMa1XUA

• I Don’t Like Mondays – Boomtown Rats

Često vidim da ponedeljkom ljudi rano ujutru postuju ovu pesmu na društvenim mrežama, u znak protesta prema novoj radnoj nedelji. Ipak, većina ljudi ne zna da je ovu rečenicu izgovorila tinejdžerka koja je usmrtila dvoje odraslih i ranila osmore dece u osnovnoj školi u San Dijegu, kao odgovor na pitanje zašto je to uradila. Ne pokazujući kajanje za svoj postupak rekla je – „Ne volim ponedeljke. Ovo je oživelo dan.“ Radeći intervju na radiju, Bob Geldof je ugledao vest na teletekstu. Razmišljajući o tome šta je nateralo tinejdžerku na takav postupak, napisao je ovu pesmu.

• Smells Like Teen Spirit – Nirvana

Ovaj veliki hit nastao je ’90-tih i postao prava grandž himna tog vremena. Kurt Kobejn kaže da je nastala pod jakim uticajima benda The Pixies, kojima se on divio. Sam naslov ukazuje na socijalnu i političku pozadinu tog vremena, implicira kritiku tog doba. Međutim, naslov pesme je nastao potpuno drugačije – njegova prijateljica Ketlin Hana, koja je u to vreme bila pevačica benda Bikini Kil, napisala je na zidu njegove sobe „Kurt smells like Teen Spirit“ s obzirom da je devojka sa kojim se tada zabavljao nosila dezodorans po imenu Teen Spirit.

• Chelsea Hotel no. 2 – Leonard Coen

Čelzi hotel je kultno mesto na Menhetnu, u kome su živeli i odsedali mnogi poznati umetnici poput Bob Dilana, Madone, Bukovskog, Artura Klarka, Marka Tvena, Džimija Hendriksa. U jednom trenutku tamo su se našli i Leonard Koen i Dženis Džoplin. Pesma govori o njihovoj kratkoj ljubavnoj aferi i oralnom seksu.

• Smoke On The Water – Deep Purple

Verujem da ne postoji osoba koja ne zna čuveni rif Ričija Blekmura kojom počinje ova stvar. Ali da li znate kakve je priča u pozadini jedne od najpoznatjih pesama svih vremena i kako je dobila naziv? Članovi benda došli su u mesto Montre na Ženevskom jezeru da snime album Machine Head i sa sobom doneli montažni studio. U isto vreme u Sali kazina nastupao je i Frenk Zapa. Članovi benda bili su na koncertu kada je neko iz publike ispalio hice iz signalnog pištolja i zgrada se zapalila i izgorela do temelja.

Basista Rodžer Glover dobio je inspiraciju za pesmu gledajući kako se dim širi po površini Ženevskog jezera.

https://youtube.com/watch?v=zUwEIt9ez7M

• Like a Virgin – Madonna

Ko dobro poznaje film, zna da je početna scena filma Ulični psi posvećena Madoninom opusu i ovoj pesmi. Kventin Tarantino, MR Brown razvija teoriju da ova pesma govori o „big d…ks“. Mister Blonde pak tvrdi da ona govori o veoma osetljivoj i ranjivoj devojci. Čak je i Madona odreagovala na tu scenu i poslala Tarantinu svoj CD sa posvetom „Kventine, pesma nije o velikim k… već o ljubavi“.

Scena je svakako duhovita, a Bili Stajnberg, autor teksta ove pesme, naknadno je otkrio da je ona nastala kada je ušao u novu vezu i da se tada tako osećao, kao devica.

• One – U2

Još jedna pesma koja je potpuno drugačije protumačena. Često je ljudi na venčanjima biraju za prvi ples i tako misle da su odabrali dobru simboliku. Ovaj hit benda U2 napravio je iskorak u njihovom stilu. Izrazita lirika sa primesama soula, koja čini da pesma deluje izrazito ljubavno, zapravo govori o rastajanju i problematici u odnosima.

• Le Freak – Chic

Čuveni poziv u ovom velikom disko hitu da svi „odlepimo“ jer je to šik, zapravo je nastao na ne-tako-kul način. Naime, na novogodišnje veče 1977. muzičke legende Najl Rožers i Bernard Edvards iz grupe Chic odbijeni su na ulazu u kultnu diskoteku Studio 54. Besni zbog tog događaja, napisali su pesmu u kojoj je klučna reč bila „F..k off!“  Kasnije je tekst prepravljen  u „Le Freak“  a pesma je postala jedan od najvećih disko hitova. Eto primera kako frustracija može da bude odlična inspiracija.

• Respect

Čuveni soul hit koji je postao neka vrsta feminističe himne kada je peva Areta Frenklin, iz perspektive Otis Redinga, koji je i napisao ovu pesmu, zvuči sasvim drugačije. Tekst pesme zapravo govori o muškarcu koji zarađuje novac koji žena troši, a za to očekuje „nagradu“ kod kuće jer, da stvar bude gora, u slengu tog doba reč respect je označavala zahvalnost u obliku seksa.

Ispada da hit za koji mislimo da govori o ženskom oslobođenju i pravima u odnosu na muškarca, zapravo govori o muškarcu koji očekuje seks zbog toga što donosi novac u kuću.

Sledeći put kada čujete neku od ovih pesama, možda baš u našem izvođenju, u aranžmanima za gudački kvartet, nasmešite se i podelite dalje info o nekom drugom značenju 🙂

Aleksandra Popović

Violinista Simfonijskog orkestra RTS, osnivač i član Wonder Strings kvarteta[:]

Чланак Skriveno značenje velikih pop-rok hitova се појављује прво на Wonder Strings.