Kao u onoj priči gde je original jedan, a kopija sto, klasična muzika je jedna od oblasti gde su različiti načini na koji klasični umetnici pokušavaju da približe ovu vrstu muzike široj populaciji. Svaka ideja i projekat nose sa sobom neki svoj karakter. Na sceni postoji mnogo kvarteta koji istražuju načine da budu originalni i osvoje pažnju.

Kvartet Wonder Strings u toj misiji uvek insistira na kvalitetu, vrhunskoj intrepretaciji i sviračkom umeću.

Od 2000. godine, kada je prvi put formiran, sastav je prošao kroz različite faze i transformacije. Prva ideja bila je da muzičari, koji imaju klasično obrazovanje, istupe u alternativnom fazonu i odsviraju ritmove kao što su džez, tango, rok, evergrin. Zajednički nastupi i pozitivne reakcije sa svirki doneli su i nove ideje, pa su pored gudačkog kvarteta kreirani i sastavi sa gitarom, harfom, flautom, perkusijama.

Predstavljamo vam muzičare koji su u prvoj postavci kvarteta Wonder Strings i koji su nastupili na više od 1.000 događaja u zemlji i inostranstvu.

Mirjana Nešković, prva violina 

Mirjana je zamenica koncertmajstora Beogradske filharmonije. U Wonder Strings kvartetu svira prvu violinu, a to je posao koji sa osmehom radi već mnogo godina. Mirjana svira i violu. Aktivna je kao kamerni muzičar, a bavi se i studijskim radom.

Odnedavno, Mirjana nastupa kao solista u novom projektu Gorana Bregovića Tri pisma iz Sarajeva.

Mirjana je zajedno sa Aleksandrom, Ivanom, Danijelom i Aleksandrom snimila CD Wonder, YU Rock! sa obradama ex yu hitova. Kako je nastao ovaj CD možete da pročitate detaljnije u odvojenom blogpostu, a Mira priča o promocija albuma Wonder, YU Rock! kao o svirci koje će se uvek sećati:

“Imale smo osećaj da se dešava nešto posebno za naš kvartet, nije to bilo kao svako drugo veče. Promocija CD-a je na neki način bila prava kruna našeg višegodišnjeg rada u okviru kvarteta. Bilo je predivno videti ne samo prijatelje i saradnike u publici, već i fanove koji nas godinama podrzavaju i prate! Da, da, gudački kvartet je kao rok grupa sa fanovima koji su za petama.

Te večeri smo stvarno imali filmski tretman, organizaciju sa milion koraka, počevši od stiliste, frizera, šminke… kao pravi selebriti. Čak je i Sale perkusionista zaradio šminkanje! 🙂”

Aleksandra Popović, druga violina

Aleksandra  je violinistkinja u Simfonijskom orkestru radio televizije Srbije. Svira i violu. Bavi se pisanjem gudačkih aranžmana kao i pisanjem muzičkih tekstova, a većina sadržaja na našem blogu potekla je iz njenog pera.

Aleksandra je motor koji pokreće kvartet Wonder Strings i ona je najčešće na prvoj borbenoj liniji u pregovorima sa klijentima. To je ono kada klijent zamisli svirku u helijumskom balonu, pa mu nije jasno kako i zašto to nije baš izvodljivo. Ili kada treba preseći koja je pesma prava da događaju zada baš traženu atmosferu, klasičnu, elegantnu, ne dosadnu, ne jeftinu, nego onako baš po meri fino.

Promocije parfema, automobila, luksuznih proizvoda, voda, otvaranje fabrika, nastupi na kulturnim događajima i festivalima, otvaranja hotela, konferencije… teško je nabrojati sve nastupe gde je Wonder Strings kvartet nastupio.

Zato se ponekad šalimo da je gudački kvartet i za svadbe i za razvode.

Ipak, u moru nastupa jedna festivalska svirka će biti specijalno zapamćena:

“Jedan od najlepših momenata naše karijere je onaj kada smo pozvane da sviramo na filmskom festivalu Kustendorf, 2015. godine. Naš nastup nije bio planiran kao deo glavnog programa, već smo imale zadatak da sviramo između projekcija i uveče, pre početka koncerata. Tako smo svirale u kafiću Prokleta avlija koji odiše domaćinskom i toplom atmosferom. Kuvano vino i rakija, u sred snegom prekrivenog Mećavnika – potpuni kontrast crvenom tepihu i glamuru, a u takvoj atmosferi sede najveća imena svetske kinematografije, kao što su Nikita Mihalkov, Alfonso Quaron, Bahman Ghobadi, Vorik Norton i drugi. Uživaju u našoj muzici, tapšu, traže još. Osim poznatih režisera bilo je i dosta ljudi iz sveta filma, glumaca, producenata, a evo kako se Okanović zabavljao sa ženam naturščicima koje su glumile u jednom od filma Emira Kusturice. Sviramo muziku iz filma Nacionalna klasa – numeru Flojd:

Pamtićemo taj festival i po čuvenom pitanju Emira Kusturice „A đe su đevojke?“ koji je posebno uživao.

Ipak, najluđi je bio treći dan festivala. Na programu je za veče bio zakazan koncert Partibrejkersa. Mi smo tog dana imale celodnevnu skitnju, odlazak u Andrić grad, proslavu rođendana Quaronovog sina a uveče standardnu svirku. Atmosfera je već bila usijana pred koncert Partibrejkersa. Publika je već bila u sali, a nas četiri i naš saborac Sale, već smo spakovali instrumente sa namerom da i mi odemo na svirku i malo se istutnjimo na poznate zvuke. U jednom trenutku, svi su počeli da izlaze iz sale. Nikad neću zaboraviti taj trenutak – svi smo se pogledali a ja sam rekla “Bežimo!” Perkusionista Sale je pitao “A gde da bežimo?!”

“Profa“ nas je potražio pogledom, došao do nas, zagrlio i saopštio – đevojke, takva i takva je stvar… naime, Canetu je pozlilo i trebalo je neko uleti i održi svirku umesto Partibrejkersa 🙂

Ni u najluđim snovima ne bih odsanjala da menjamo Partibrejkerse, ali tako se desilo. Publiku svakako nismo razočarali, pevalo se i đuskalo…”

Ivana Uzelac, viola

Ivana je vođa viola u Beogradskoj filharmoniji. Saradnik je mnogih kamernih i simfonijskih orkestara Beograda i šire. Ivana je pasionirani ljubitelj mjuzikla koji često i svira.

Gudačkom kvartetu Wonder Strings pridružila se na samom početku, a njoj je ovog puta zapalo da, iz velikog broja venčanja na kojima je kvartet Wonder Strings svirao, izabere venčanje koje je zapamtila kao potpuno drugačije od ostalih.

Mada svi mladenci ulažu puno truda prilikom izbora muzike za svadbu, a imamo iskustvo da podelimo i po neki savet oko izbora muzike za venčanje,  bilo je mnogo zanimljivih izbora numera za prvi ples, a o izlasku mladenaca da ni ne pričamo posebno (jedna od njih tema Darth Vaidera iz filma Star Wars).

“Bilo je to kada smo prvi put svirale venčanje tog tipa. Potpuno nepripremljene na sam čin venčanja koji se umnogome razlikuje od onih na koje smo navikli… ili od onih koje smo gledali na filmu… ili o kojima se mašta. Dogovor je bio da sviramo sa nekoliko kraćih pauza, kada su planirane govorancije. Mira je u to vreme dojila bebu, prakticno smo je oteli od deteta. No, da se vratimo na ceremoniju. Počele smo svečano, sa nekoliko klasičnih numera… a onda je počeo govor…

Pastor crkve je preuzeo stvar pa smo narednih sat vremena slušale šta je brak i kako ga održati srećnim i zadovoljnim. Pored uobičajenih, bilo je i nekih vrlo zanimljivih pravila, kao što su:

Idite u duge šetnje
Svakog dana pomilujte se po glavi
Idite zajedno na pijacu
Pažljivo slušajte bračnog druga

I dok je on tako pricao, mi udate smo se bas dobro zabavile poredeci naše bračne odnose, a Sandra je imala taman dobar razlog da se nikad ne uda! :)”

Danijela Milutinović Nenić, violončelo

Danijela je profesor violončela u muzičkoj školi “Dr Vojislav Vučkovic”. Magistrirala je na Hochschule fur Musik und Drama u Hanoveru. Aktivno se bavi pedagoškim radom i na tom polju je veoma uspešna – njeni đaci konstantno osvajaju veliki broj nagrada na takmičenjima.

Kvartetu Wonder Strings Danijela je pristupila poslednja, a uživa dok svojim violončelom daje specijalan rok gruv čudesnim nastupima. Pored svirki u Beogradu i Srbiji, kvartet često ima nastupe i u Evropi – u prethodnih par sezona nastupile su u Istanbulu, Pragu, Rovinju…

Povodi za svirku su različiti, od promocije knjige, do ex yu spektakla za rasute jugonostalgičare, promocije grada Beograda, jubileja firme. Jednom prilikom Wonder Strings je nastupio i kao prethodnik Zagrebačke filharmonije, na otvorenom, uz talase mora.

Danijela sa jednog putovanja ipak nosi najbolje uspomene.

„Jedna od najlepših stvari na svetu jeste putovanje, a zar nije još bolje kad putuješ sa svojim najboljim prijateljicama?

Čarobni grad, vanvremenska istorija, sok od nara,pogled na Bosfor iz hotelske sobe uz kutiju baklava i kadaifa, prima stapici…čekaj, čekaj, sad se pitate odakle sad u priči stapici??? Pa… zabavi nema kraja sa šeficom 🙂

Ave Marija u tramvaju… how bizarre, how bizarre! Tri dana u Istanbulu ne mogu se prepričati! Zaista nezaboravne uspomene!”

Detaljnije o ovom putovanju u Instanbul možete da pročitate i u muzičkom putopisu iz Turske.

Fotografije: Jakov Simović[:]

Чланак Iza svake uspešne žene stoji još jedna uspešna žena се појављује прво на Wonder Strings.

Turistička organizacija Beograda najbolje zna da izmeri puls prestonice, zato smo bile posebno ponosne kada su nas pozvali da učestvujemo u promociji našeg grada u Istanbulu. Mnogo puta smo čuli za Istanbul da je grad koji u sebi spaja različite stilove, da je specifičan spoj Evrope i Azije, a evo i naših utisaka iz Turske. 

Ono što prvo primetite u Istanbulu je saobraćaj. Čujete ga i vidite, jer preplavljuje grad. Zvanično u gradu živi 15 miliona stanovnika, nezvanično verujem 20 miliona. Grad se prostire na dva kontinenta a doći od jedne tačke do druge, prava je umetnost. U Istanbulu se vozi haotično, a ne poštuje se baš mnogo pravila. Vozač koji nas je vozio ka hotelu je više puta bio u suprotnom pravcu, a na kraju ga je i zaustavila policija, dok smo mi već zamišljale scene iz filma Ponoćni ekspres. Po glavi se sve vreme vrti melodija pesme „Istanbul, not Constantinople“ – numera koju imamo na repertoaru, ali je ne izvodimo tako često.

Drugo što primetite, ako ne paralelno sa saobraćajem, sigurno su molitve iz džamija. Bile smo na terasi hotela kada su sinhronizovano krenule molitve iz blizu 3.000 aktivnih istanbulskih džamija.

Sandra Popović – Wonder Strings

Međutim, ono što je meni ostavilo najjači utisak je u tim prvim momentima je miris mora… bile smo smeštene u prelepom delu grada na samoj obali, sa pogledom na veliki Bosforski most i džamiju. Kraj obiluje kafićima, restoranima, zanatskim radnjama, poslastičarnicama i veoma je živopisan, nešto poput naše Skadarlije na moru. Ali sa kaldrmom 🙂

Popodne smo rezervisale za šetnju do Taksima, dela koji izgledom liči na sve evropske gradove i dobar je za šoping. Rekli su nam da je to blizu, a nakon 10 tog kilometra smo shvatila da u Istanbulu ipak ništa nije blizu i da je grad sav u brdima!

U blizini ovog trga nalazi se Galata kula. Galata kula je izgrađena u srednjem veku i nalazi se u starom delu grada, nekadašnjem Carigradu. Pogled sa kule na ceo Istanbul i dva kontinenta, oduzima dah i to svakako treba videti! Naša preporuka je da to bude noću, dok gradska svetla dodaju čaroliju panorami.

Nismo preskočile ni ostale najpoznatije tačke grada – posetile smo i Aja Sofiju, Plavu Džamiju, Topkapi palatu i Bazar. Aja Sofija je  među najpoznatijim i najvećim crkvama na svetu. Karakteristična je njena kupola građena u vizantijskom stilu. Prvo je bila pravoslavna crkva u kojoj su krunisani vizantijski carevi, zatim jedno vreme i katolička, da bi je sultan Mehmed osvajač  proglasio džamijom. Skinuta su zvona, srebrni ikonostas, ikone prekrivene malterom, a dodata su 4 minareta. Od 1935 je muzej i nalazi se na listi Uneska.

Aja Sofija Istanbul – Wonder Strings Kvartet

Preko puta nje nalazi se Plava džamija, biser otomanske kulture. Naziva se tako jer njenu kupolu prekriva 20.000 plavih pločica a jedina je džamija u Istanbulu koja ima 6 minareta. Nije mi ovo prvi put da sam u džamiji, ali najveći utisak je ostavila mešavina mirisa loja i hiljade čarapa 🙂

U blizini ove dve građevine nalati se i Topkapi palata, koja je skoro 400 godina bila glavna rezidencija svih sultana. Palata je veoma bogato ukrašena mozaicima i zlatnim detaljima. Tu se nalazi i sultanov harem.

Na Bazaru ništa nismo kupile ali smo se zato bezobrazno cenjkale čisto iz fazona. Turci su veoma živopisan narod i vrlo brzo vam postane jasno da su bili na našim prostorima 500 godina. Prilično su nonšalantni i apsolutno se ne nerviraju zbog kašnjenja. Teško je dogovoriti se sa njima i često menjaju dogovore, uz dozu arogancije. S druge strane,  pravi su trgovci i veoma komunikativni kad treba nešto da prodaju. Cenjkajte se obavezno gde god stignete! Bazar je skroz zvučao kao Šeherezada…

Nismo naišle na mnogo Turaka koji govori engleski, a vožnja taksijem je prava avantura jer u svakom sedi Flojd. Većina njih je mislila da smo Ruskinje, zbog govora. Ono što se meni lično dopalo je što na ulicama i u komunikaciji još uvek postoji taj neki muško-ženski momenat. Muškarci vole da gledaju žene značajno, ali ne dobacuju i nisu vulgarni.

Bila bih nepravedna kada hrani ne bih dala zasluženo gurmansko mesto na našoj top listi. Grad je pun mesta na kojima se može nešto pojesti – kebab, riba, pilav,krompir pite, baklave, kadaif, sok od nara, čaj – preporučujem sve!

Subota veče je bila rezervisana za promociju Beograda turskim domaćinima. U prijatnom ambijentu hotela Radisson Blue, okupilo se više od stotinu turskih agencija, operatora, predstavnika medija, uglednih ličnosti, kao i predstavnika dijaspore i konzula iz više evropskih zemalja akreditovanih u Istanbulu. Učestvovale smo u predstavljanju Beograda, uz direktora TOB-a koji je održao prezentaciju turističke za tržište Turske i promotivni film o Beogradu autora Dušana Stojančevića.

Wonder Strings kvartet Beograd Istanbul Radisson Blue

Prelep pogled na Bosfor, most i džamiju bili su dodatna inspiracija za svirku na koktelu. Osećaj kao milion dolara.

Pre povratka u Beograd iskoristile smo vreme za krstarenje Bosforom. A onda, kraj sličan početku – saobraćaj, saobraćaj, gužva i kašnjenje. Naš vozač kasnio u startu, a posle 2 sata intezivne borbe sa gradskom gužvom, stižemo na aerodrom nekoliko minuta pre zatvaranja check-ina. Da li možete da zamislite pomahnitale Srbe, sa instrumentima, kamerama i ostalom opremom, koji mole da ih puste preko reda. Napustila nas je sva elegancija i odmerenost dok smo jurili po aerodromu, a život je delovao kao da se skratio za koju godinicu. Ipak i završnica je bila kao i ceo naš boravak – sjajna!

Doviđenja Istanbul, vidimo se ponovo sigurno![:]

Чланак Muzički putopis iz Istanbula се појављује прво на Wonder Strings.