Legenda o kralju Arturu i muzika puna života

Film Ekskalibur – Mač Kralja Artura (Excalibur) je drama fantazija koja nas vodi u svet mitova i legendi, u srednjevekovnu Englesku, u kojoj još uvek vladaju keltski običaji i politeizam a hrišćanstvo tek počiva da bude prihvaćeno.

Film je rađen po klasičnom delu Sir Tomasa Malorija Arturova smrt. Džon Burman ga je režirao, producirao i bio koscenarista.

Osnova filmske priče je legenda o kralju Arturu, njegovom maču i vitezovima okruglog stola. Film je sniman u irskim šumama i na lokacijama koje sjajno dočaravaju atmosferu tog vremenskog perioda. Kostime za film dizajnirao je čuveni kostimograf Bob Ringvud.

Originalnu muziku za film napisao je Trevor Džons, ali je Burman napravio fantastičan izbor muzike za film koristeći i klasičnu muziku, pre svega dela Riharda Vagnera.

U filmu možemo čuti temu iz Vagnerove opere Parsifal čija se priča bazira na legendi o Parsifalu, vitezu kralja Artura, i njegovim traganjem za Svetim gralom u kome se nalazi krv Isusa Hrista. Drugo Vagnerovo delo koje možemo čuti u Burmanovom filmu je uvertira Tristan i Izolda iz istoimene opere „koja govori o ljubavi viteza i irske princeze“ priča koja ima paralelu sa ljubavnom pričom Artura i Genoveve.

Ovaj film gledala sam prvi put kao vrlo mlada i ostavio je jak utisak na mene. Mogu slobodno reći da sam bila potpuno opčinjena tim mitskim, bajkovitim svetom, kostimima, scenama borbe. Ali postoji scena u filmu koja me je potpuno osvojila i mislim da je to jedna od najboljih filmskih scena ikada snimljenih.

Kralj Artur ide u svoju poslednju bitku protiv svog nećaka Mordreda. Kamelot je pao, vitezovi okruglog stola su se rasformirali, Genoveva je u manastiru. Artur odlazi da je vidi poslednji put, a ona mu daje moćni mač Eksalibur da se sa njim bori u poslednjoj bitci u kojoj ne može pobediti. On stavlja mač u korice i u punoj viteškoj opremi, sa preostalim vernim vitezovima, jaše kroz prirodu i procvetalo drveće dok njihovi barjaci lete u vazduhu. Njihov kas prati fortisimo hor O Fortuna iz dela Karla Orfa – Karmina Burana.

Scenska kantata za soliste, hor i orkestar, Karmina Burana Karla Orfa, inspirisana je istoimenim zbornikom sa oko 200 narodnih pesama iz 13. veka. Autori tekstova su student, skitnice, odbegli monasi, a sami tekstovi govore o raznovrsnim životnim temama srednjeg veka. Orf je izabrao 24 teksta iz zbirke i iskomponovao interesantnu muziku punu života. Karmina Burana imala je svoju premijeru 1937. u Frankfurtu. Interesantno je da je nacistički režim bio zabrinut zbog erotskog tona kompozicije, ali je uprkos tome ovo delo postalo poznato upravo u tom periodu i do danas je izuzetno popularno.

Džon Burman (John Boorman, 1933) je britanski režiser, poznat po svojim ostvarenjima Point blanck, Smaragdna šuma, Ekskalibur i dr.

Karl Orf (Carl Orff, 1895-1982) bio je nemački kompozitor 20. veka, najpoznatiji po delu Karmina Burana. Bavio se i muzičkom edukacijom dece.

Piše: Aleksandra Popović

Чланак Film Ekskalibur, mač kralja Artura i Karmina Burana Karla Orfa се појављује прво на Wonder Strings.

Apokalipsa danas (Apocalypse Now) je bez sumnje najpoznatiji ratni film svih vremena, tačnije anti-ratni. Ovaj film Frensisa Forda Kopole udruženje londonskih kritičara proglasilo je za najbolje ostvarenje u poslednjih 30 godina.

Radnja filma dešava se u Vijetnamu za vreme rata, a događaji su slobodna interpretacija romana Džozefa Konrada Srce u tami.

Film Apokalipsa danas nominovan je za osam Oskara, ali je osvojio samo dva. Film čini sjajna glumačka ekipa: Marlon Brando, Martin Šin, Lorens Fišburn, Robert Dival, Harison Ford, Denis Hoper.

Interesantno je da je ovaj film, zbog nesuglasica sa studijom, Kopola sam finansirao i producirao. Sniman je na Filipinima.

Film su tokom snimanja pratile nevolje zbog kojih se samo snimanje iz finansijskih razloga toliko odužilo da je film u šali dobio naziv “Apokalipsa kad?“. Tajfuni su često razarali setove, pa su oni morali ponovo da se prave, Marlon Brando se pojavio na snimaju predebeo i nije pročitao knjigu kako je Kopola zahtevao, te je često improvizovao, a Martin Šin je zapravo zamenio Harvi Kajtela i za vreme snimanja je mnogo pio i doživeo srčani udar.

Snimanje legendarne scene u kojoj helikopteri napadaju vijetnamsko selo takođe nije proteklo bez problema. Naime, za snimanje su korišćeni helikopteri filipinskih vazduhoplovnih snaga, a predsedniku Markosu su baš tada bili potrebni da bi se obračunao sa pobunjenicima u svojoj zemlji.

Baš ta legendarna scena je predmet mog interesovanja, s obzirom da koristi klasičnu muziku. Korišćena je muzika iz Vagnerove opere Valkire, tačnije scena trećeg čina koja se zove Kas Valkira ili Marš Valkira. Ovo je druga opera po redu iz čuvene Vagnerove epske tetralogije Prsten Nibelunga koja u svojoj osnovi ima nordijsku mitologiju. Valkire su lepe ratnice, niža božanstva, koja služe bogu Odinu i najhrabrije ratnike odvode u Valhalu nakon što oni preminu, gde se pripremaju za konačnu borbu. Valkire su boginje sudbine, ali o njoj odlučuju samo u bitci.

Da li je ta ratnička asocijacija vodila Kopolu pri izboru muzike za ovu scenu ne znam, ali znam da se savršeno uklopila u nju.

Inače, veći deo muzike u filmu napisao je Karmejn Kopola, otac Frensisa Forda Kopole, koji je i inače pisao muziku za njegove filmove, a za ovo ostvarenje dobio je Zlatni globus.

Frensis Ford Kopola (Francis Ford Coppola, 1939) je američki režiser, scenarista i producent. Tvorac je čuvenog gangsterskog epa, filma Kum, koji je na vrhu najkomercijalnijih filmova svih vremena.

Rihard Vagner (Richard Wagner, 1813-1883) bio je nemački kompozitor, pesnik, esejista i muzički teoretičar. Uglavnom je pisao opera za koje je i sam pisao libreta, a nazivao ih je muzičkim dramama. Zbog što bolje izvedbe sopstvenih opera osnovao je i sopstvenu opersku kuću. Takođe je bio i veliki dirigent.

Piše: Aleksandra Popović

Чланак Film Apokalipsa danas i Marš Valkira Rihard Vagnera се појављује прво на Wonder Strings.

Alma Šindler Maler (1879-1964) rođena je u Beču u umetničkom okruženju u kojem je i provela ceo svoj život.

Mnogi umetnici su je obožavali i imala je niz afera sa poznatim umetnicima tog vremena kao sto su Gustav Klimt, Aleksandar Zemlinski i drugi.

Njen prvi suprug bio je Gustav Maler, zbog koga se odrekla svoje kompozitorske karijere. Preživelo je njenih 17 pesama.

Nakon smrti Malera, udaje se za arhitektu Valtera Gropiusa (jednog od osnivača Bauhausa) i poljskog pesnika i pisca Franza Werfela sa kojim, zbog rata, odlazi u Ameriku, gde postaje kulturna ikona družeći se sa američkim intelektualcima, Leonidom Bernštajnom i drugim umetnicima.

Gustav Maler (nem. Gustav Mahler; Kalište, Češka, 7. jul 1860. – Beč, 18. maj 1911) bio je austrijski kompozitor jevrejskog porekla.

Napisao je 9 simfonija, među kojima se ističe osma pod nazivom Simfonija hiljade, a taj naziv dobija po tome što je Maler predvideo hiljadu izvođača, što vokalnih, što instrumentalnih. Takođe je komponovao i veći broj solo pesama.

Spada u kompozitore romantizma druge polovine 19. veka. Svojim je stvaralaštvom premostio jaz između Riharda Vagnera (1813-1883) i Arnolda Šenberga (1874-1951), između romantizma 19. i smelih muzičkih stremljenja 20. veka.

Piše: Aleksandra Popović

Чланак Gustav Maler i Alma Šindler – ljubav i simfonija hiljadu poljubaca се појављује прво на Wonder Strings.

Cosima von Bulow

Ona se zaljubljuje u Vagnera, dobija sa njim čak troje vanbračne dece, pre nego što je napustila svog muža i udala se za njega. Prvo su Vagner i Kozioma dobili ćerku, koju su nazvali Izolda, a zatim Evu i Zigfrida.

Živeli su u vili pored pored Lucerna. Priča se da je Vagner imao i u braku sa njom ljubavnice, ali je ostao sa njom do kraja života.

Kozima je u mnogome pomogla da se ustanovi festival u Bajrotu i nakon Vagnerove smrti bila zadužena za njegovo funkcionisanje.

Piše: Aleksandra Popović

Чланак Rihard Vagner i Kozima von Bulov život kao opera Tristan i Izolda се појављује прво на Wonder Strings.