Fantastičan film Stenlija Kjubrika i remek delo svetske kinematografije.

Film Odiseja u svemiru 2001 (A Space Odissey 2001) nastao je po pripovetci Artura Klarka The Sentinel koju su on i Kjubrik adaptirali za film.

Film je nominovan za više Oskara, ali je osvojio samo jedan – za vizuelne efekte. Iako se pojavio u bioskopima davne 1968. i dan danas se o njemu priča i razmatra njegov pravi smisao.

Film Odiseja 2001 je ostao nerazjašnjen, ali čini mi se da je upravo to i njegov najveći uspeh.

Ovo ostvarenje obiluje dugim scenama, sa malo teksta, ali svaka od scena je kompleksna i navodi na razmišljanje.

Kjubrik koristi podsvesno, simboliku (stalna smena oblika kruga i pravougaonika u kadru, broja 3 i 4) i preispituje naš odnos prema Bogu i svetu. Ono što je meni interesantno je veoma inteligentno korišćenje klasične muzike u scenama.

Jedna od najpoznatijih filmskih scena ikada, koju mnogi znaju kao “onu scenu sa majmunom” javlja se na samom početku ovog filma, i zove se The dawn of man. U Afričkoj pustinji, majmuni – preci čoveka, nailaze na monolit. U jednom kadru može se videti kako majmun iz svoje zemljane perspektive gledajući na gore, na vrhu monolita vidi sunce i mesec zajedno. Već u tom kadru Kjubrik postavlja osnov simbolike čitavog filma, postavljajuci tri planete u odnos. Kada u pračoveku zaiskri prva misao, Kjubrik uvodi i muziku.

Mnogi ovu scenu znaju upravo zbog te muzike, ali mnogi ne znaju koja muzika prati tu scenu. U pitanju je početak simfonijske poeme Riharda Štrausa Tako je govorio Zaratustra koja je inspirisana istoimenim filozofskim delom Fridriha Ničea.

Zaratustra je bio persijski prorok i filozof koji je imao veliki uticaj na judaizam i hrišćanstvo. Čuvena rečenica iz prologa Ničeovog dela glasi: “Zar ljudi nisu čuli da je Bog mrtav?” Zato je i Štrausaova poema filozofskog karaktera a Kjubrikov izbor takođe nije slučajan, s obzirom da kroz ceo film preispituje ljudski odnos prema Bogu. Početna tema je u C duru, i taj tonalitet u ovom delu označava kosmos, univerzum. Tema se bazira na tri osnovna tona C, G, C (tonika, dominanta, pa tonika u oktavi) koji idu uzlazno i zapravo simbolizuju ljudsku evoluciju kroz tri sfere (zemlja, sunce, mesec), ka četrvtoj dimenziji.

A onda sledi scena u kojoj majmun zavitla kost, ona prolazi kroz vekove ljudske civilizacije i u savršenom filmskom rezu pretvara se u svemirski brod koji igra u ritmu valcera. Valcer je uvek u trodelnom taktu, pa tu možemo ponovo naći simboliku broja 3. Kompozitor je takođe Štraus, ali Johan, koji je za razliku od filozofske i intelektualne muzike Riharda pisao uglavnom valcere, slatku, lepu i elegantnu muziku. Interesantan kontrast. Sam oblik svemirskog broda neodoljivo asocira na veliki točak u Bečkom Prateru.

Genijalne asocijacije, zar ne?

Stenli Kjubrik (Stanley Kubrik, 1928-1999) bio je američki filmski režiser koji je tokom svoje pedesetogodišnje karijere snimio oko trinaest dugometražnih filmova od kojih se mnogi smatraju remek delima svetske kinematografije kao sto su Isijavanje, Paklena pomorandža, Odiseja u svemiru 2001, Širom zatvorenih očiju i drugi.

Rihard Štraus (Rihard Strauss, 1864-1949) bio je poznati nemački kompozitor i dirigent i smatra se poslednjim nemačkim romantičarem. Ostao je poznat po svojim simfonijskim poemama i operama. Neka od njegovih najpoznatijih dela su Tako je govorio Zaratustra, Don Žuan, Don Kihot, Smrt i preobraženje, Salome, Elektra i dr.

Piše: Aleksandra Popović

Чланак Odiseja u svemiru 2001 Stenli Kjubrika i klasična muzika се појављује прво на Wonder Strings.