Hmmm mila, mislim da ova pesma ipak nije za tebe…

Mnogo je takvih pesama čiji tekst ima neko simbolično značenje, a ne ono koje nam prvo padne na pamet. Pesme poput Perfect Day, Purple Haze, Neko te ima noćas, Lutka, Ti si mi u mislima, Da sam pekar, koje na prvo slušanje imaju lirski i ljubavni tekst, po nekim tumačenjima zapravo govore o ljubavi prema drogama.

Postoje i pesme koje iza svojih reči kriju i neke interesantne događaje. Hajde da se malo upoznamo sa nekim od najpoznatijih pesama za koje možda nismo znali kako su nastale i šta njihovi naslovi zapravo znače.

• Every Breath You Take – Sting

Veliki broj ljudi misli da je ovo pesma o ljubavi i pažnji. Međutim, pesma govori o kontroli i o posesivnosti. Nastala je u periodu  Stingovog razvoda od prve supruge i početku zabavljanja sa drugom suprugom Trudi Stajler. Da bi se sklonio od javnosti u tom nezgodnom periodu otišao je na Karibe, gde je pesma i nastala. Kao rezultat razvoda, tekst govori o posesivnom ljubavniku koji nadgleda svaki dah i svaki pokret.

• Hotel California – Eagles

Kad govorim o ovoj pesmi čini mi se da sam prvo saznala sva njena značenja, a tek onda čula pesmu. Hotel Kalifornija iz 1977, jedan je od najvećih muzičkih hitova ikada snimljenih. Pesma je trebalo da se zove Meksički rege, a napisali su je Glen Frej, Don Henli i Don Felder. Po tvorcima pesme tekst izgleda kao scenario za neku od epizoda serije Zona Sumraka – putnik putuje kroz pustinju i odseda u Hotelu Kalifornija, u kome živi mnogo neobičnih likova. Međutim, pesma ima dublje značenje i simboliku, a govori o autodestrukciji i pohlepi u američkoj muzičkoj industriji sedamdesetih. Govori o životu na visokoj nozi u LA i „američkom snu“ koju su tvorci pesme, članovi benda The Eagles, proživeli i osetili na svojoj koži.

Neka druga tumačenja pesme išla su još dalje i tvrdila  da je Hotel Kalifornija metafora za satanističku crkvu Antona Laveya u San Francisku. Pretpostavljalo se da se misli i na Camarillo duševnu bolnicu. Druga tumačenja uključuju droge i hanibalizam.

https://youtu.be/x47aiMa1XUA

• I Don’t Like Mondays – Boomtown Rats

Često vidim da ponedeljkom ljudi rano ujutru postuju ovu pesmu na društvenim mrežama, u znak protesta prema novoj radnoj nedelji. Ipak, većina ljudi ne zna da je ovu rečenicu izgovorila tinejdžerka koja je usmrtila dvoje odraslih i ranila osmore dece u osnovnoj školi u San Dijegu, kao odgovor na pitanje zašto je to uradila. Ne pokazujući kajanje za svoj postupak rekla je – „Ne volim ponedeljke. Ovo je oživelo dan.“ Radeći intervju na radiju, Bob Geldof je ugledao vest na teletekstu. Razmišljajući o tome šta je nateralo tinejdžerku na takav postupak, napisao je ovu pesmu.

• Smells Like Teen Spirit – Nirvana

Ovaj veliki hit nastao je ’90-tih i postao prava grandž himna tog vremena. Kurt Kobejn kaže da je nastala pod jakim uticajima benda The Pixies, kojima se on divio. Sam naslov ukazuje na socijalnu i političku pozadinu tog vremena, implicira kritiku tog doba. Međutim, naslov pesme je nastao potpuno drugačije – njegova prijateljica Ketlin Hana, koja je u to vreme bila pevačica benda Bikini Kil, napisala je na zidu njegove sobe „Kurt smells like Teen Spirit“ s obzirom da je devojka sa kojim se tada zabavljao nosila dezodorans po imenu Teen Spirit.

• Chelsea Hotel no. 2 – Leonard Coen

Čelzi hotel je kultno mesto na Menhetnu, u kome su živeli i odsedali mnogi poznati umetnici poput Bob Dilana, Madone, Bukovskog, Artura Klarka, Marka Tvena, Džimija Hendriksa. U jednom trenutku tamo su se našli i Leonard Koen i Dženis Džoplin. Pesma govori o njihovoj kratkoj ljubavnoj aferi i oralnom seksu.

• Smoke On The Water – Deep Purple

Verujem da ne postoji osoba koja ne zna čuveni rif Ričija Blekmura kojom počinje ova stvar. Ali da li znate kakve je priča u pozadini jedne od najpoznatjih pesama svih vremena i kako je dobila naziv? Članovi benda došli su u mesto Montre na Ženevskom jezeru da snime album Machine Head i sa sobom doneli montažni studio. U isto vreme u Sali kazina nastupao je i Frenk Zapa. Članovi benda bili su na koncertu kada je neko iz publike ispalio hice iz signalnog pištolja i zgrada se zapalila i izgorela do temelja.

Basista Rodžer Glover dobio je inspiraciju za pesmu gledajući kako se dim širi po površini Ženevskog jezera.

https://youtube.com/watch?v=zUwEIt9ez7M

• Like a Virgin – Madonna

Ko dobro poznaje film, zna da je početna scena filma Ulični psi posvećena Madoninom opusu i ovoj pesmi. Kventin Tarantino, MR Brown razvija teoriju da ova pesma govori o „big d…ks“. Mister Blonde pak tvrdi da ona govori o veoma osetljivoj i ranjivoj devojci. Čak je i Madona odreagovala na tu scenu i poslala Tarantinu svoj CD sa posvetom „Kventine, pesma nije o velikim k… već o ljubavi“.

Scena je svakako duhovita, a Bili Stajnberg, autor teksta ove pesme, naknadno je otkrio da je ona nastala kada je ušao u novu vezu i da se tada tako osećao, kao devica.

• One – U2

Još jedna pesma koja je potpuno drugačije protumačena. Često je ljudi na venčanjima biraju za prvi ples i tako misle da su odabrali dobru simboliku. Ovaj hit benda U2 napravio je iskorak u njihovom stilu. Izrazita lirika sa primesama soula, koja čini da pesma deluje izrazito ljubavno, zapravo govori o rastajanju i problematici u odnosima.

• Le Freak – Chic

Čuveni poziv u ovom velikom disko hitu da svi „odlepimo“ jer je to šik, zapravo je nastao na ne-tako-kul način. Naime, na novogodišnje veče 1977. muzičke legende Najl Rožers i Bernard Edvards iz grupe Chic odbijeni su na ulazu u kultnu diskoteku Studio 54. Besni zbog tog događaja, napisali su pesmu u kojoj je klučna reč bila „F..k off!“  Kasnije je tekst prepravljen  u „Le Freak“  a pesma je postala jedan od najvećih disko hitova. Eto primera kako frustracija može da bude odlična inspiracija.

• Respect

Čuveni soul hit koji je postao neka vrsta feminističe himne kada je peva Areta Frenklin, iz perspektive Otis Redinga, koji je i napisao ovu pesmu, zvuči sasvim drugačije. Tekst pesme zapravo govori o muškarcu koji zarađuje novac koji žena troši, a za to očekuje „nagradu“ kod kuće jer, da stvar bude gora, u slengu tog doba reč respect je označavala zahvalnost u obliku seksa.

Ispada da hit za koji mislimo da govori o ženskom oslobođenju i pravima u odnosu na muškarca, zapravo govori o muškarcu koji očekuje seks zbog toga što donosi novac u kuću.

Sledeći put kada čujete neku od ovih pesama, možda baš u našem izvođenju, u aranžmanima za gudački kvartet, nasmešite se i podelite dalje info o nekom drugom značenju 🙂

Aleksandra Popović

Violinista Simfonijskog orkestra RTS, osnivač i član Wonder Strings kvarteta[:]

Чланак Skriveno značenje velikih pop-rok hitova се појављује прво на Wonder Strings.

Vratila sam se u Beograd posle dvomesečnog odsustva. Nekako, uvek kad se vraćam,  srce mi zatreperi –  poznate ulice, priroda, reke, ljudi – moj Beograd  “ na ušću dveju reka ispod Avale “. Ovog puta to uzbuđenje je izostalo. Sivo je. Retko viđam osmehe. Nije samo do kiše. Nekako smo degradirani u svakom smislu. Životarimo. Logično je da onda krenemo po sećanjima kada je bilo lepše . Mnogi moji  prijatelji u poslednje vreme osećaju nostalgiju za nekadašnjim duhom Beograda, kulturom,  kada su stvari imale svoj  smisao i sve je bilo bitno. Bitno šta čitaš, koju muziku slušaš, da li ideš u pozorište, kako si obučen za koju priliku, da li si lepo vaspitan.

Ovaj tekst pišem za sve one koji su doživeli lepe dane takvog Beograda, njegove značajne ljude,  i  koji se sa nostalgijom sećaju takvog Beograda.

Mnogi divni i  interesantni ljudi  stvarali su u posleratnom Beogradu, uprkos jakom socijalističkom okruženju i uspevali da dah sveta i kospomolitskog unesu u Beograd. I uspevali su. Čini mi se da smo ih pomalo  zaboravili. Zato sam imala potrebu da ih se nekako podsetimo i shvatimo kako su bili i kako su još uvek  sjajni. Inspiraciju sam dobila od svog druga Vladimira Skočajića,  koji piše sjajne tekstove o muzici,  i čiji sam tekst o Predragu Ivanoviću nedavno pročitala. Naravno,  najbolje poznajem polje muzike pa ću se zato i baviti ovom temom.

Darko Kraljić  je jedan od najznačajnijih kompozitora jugoslovenske posleratne zabavne muzike. Rođen je u Zagrebu, ali se po izbijanju Drugog  svetskog rata doselio u Beograd. Komponovao je šlagere i muziku za čak 50 filmova različitih žanrova od kojih su napoznatiji  Ljubav i moda, Zvižduk u osam, Čudna devojka. Njegov prvi festivalski pokušaj,  Mala pesma iz Srema,  odbijen je od strane opatijskog žirija. Na festivalima učestvuje tek od 1987.  kada je Slađana Milošević za MESAM prijavila njegovu pesmu Bez nade. Njih dvoje su objavili  sjajan album Slađana i Darko sa džez baladama.

Devojko mala, Čamac na Tisi, Zvižduk u osam, Somborske ruže,  su neke od pesama po kojima ćemo ga uvek pamtiti.

Predrag Ivanović  rođen je u Beogradu 1930. godine.  Od malena je gajio naklonost ka džez muzici. Studirao je trubu na muzičkoj  akademij i i već  sa 19. godina primljen je u Orkestar radio Beograda.  Sa 20. osniva svoj čuveni  vokalni sastav koji je u početku bio sekstet a kasnije kvartet .Muziku ovog ansambla karakteriše višeglasno harmonsko pevanje i,  ni pre a ni posle,  niko se u Jugoslaviji  i Srbiji nije bavio ovom vrstom žanra.

Ansambl je imao veliki uspeh, ali je jedan od članova ubrzo preminuo i bend je odlučio da prekine sa radom. Za njihov usph najzaslužniji je Darko Kraljić koji je prvi pustio na radiju svoju pesmu Mala tema iz Srema u njihovom izvođenju. Na njegovu molbu,  Predrag Ivanović  je napisao  aranžman za pesmu Devojko mala .

Za pesmu Pod sjajem zvezda  Predrag Ivanović  je rekao da je “ samo prepisao melodiju od Beograda koji je postojao u njemu. “  U ovoj pesmi je sadržana sva ona emocija i simbolika zbog koje i pišem ovaj tekst.

Vojislav Bubiša Simić rođen je 1924.  godine u Beogradu u kome živi i još uvek aktivno radi. Ovo je čovek neverovatne energije, znanja i interesovanja  uvek mi izmami osmeh. Ljudi ga znaju po tome sto je 30- tak godina bio dirigent Džez orkestra radio Beograda, ali on je i kompozitor, aranžer, pijanista,  a takođe je napisao i knjigu Sentimentalno putovanje. Pre svega je orijentisan na džez muziku i stvaralaštvo, ali  se oprobao i sa šlagerima kao i u simfonijskoj, horskoj i muzici za decu. Bubiša je svedok kako se posleratni Beograd muzički postepeno edukovao da bi 50- tih godina džez muzika, kao i šlageri postali mejnstrim pravac .

Za današnje vreme kaze:” Ne, nikada nisam podnosio novokomponovane narodnjake. Početkom 80-ih godina se sve to izmešalo, ljudi sa sela su došli u grad, struktura gradskog stanovništva se skroz promenila i oni su od te naše divne izvorne muzike napravili neki bućkuriš. Čini mi se da je sve nekako počelo od Lepe Brene i Zahara, da bi kasnije na scenu nastupili neki totalni diletanti i amateri koju su počeli da pišu sve vulgarnije tekstove, koje je pratilo takođe vulgarno odevanje.

Po meni, ta muzika, za razliku od džeza, roka i šlagera, ima jedan negativan momenat (možda će mi na ovome neki zameriti, možda i ne, iskreno – baš me briga): to je taj komercijalni, materijalni momenat, zbog koga su im mnoge ugledne medijske kuće kao što su Radio Televizija Beograd, ili novine kao Politika (a naročito njihova nedeljna izdanja) dale ogroman publicitet. Na kraju smo došli do stanja kakvo vlada poslenjih par decenija kada vi prošto ne možete da živite od svog tog šunda.

Desi mi se da kada odem kod berberina ili kod zubara da malo prelistam sve te novine, i to je strašno o čemu oni pišu. Nije bitna više muzika, nego ko kakvu vilu ima, koliko mercedesa, da li ima silikone ili ne…To deluje katastrofalno za edukaciju naše omladine.”

Mirko Šouc rodio se 1933. u Zemunu. Rođen je sa izrazitim muzičkim talentom i vec kao mališan od pet godina virtuozno je svirao harmoniku izvodeći narodne pesme, popularnu muziku, šlagere. Tokom života  bavio se komponovanjem, sviranjem, dirigovanjem, aranžiranjem ali je najviše poznat po tome što je jedan od najboljih svetskih džez harmonikaša . Za džez ga je zainteresovao Stevan Markićević sa kojim je osnovao džez trio koji je kasnije prerastao u kvintet.

Osim što je bio muzičar,  potpisnik je i velikog broja šlagera. Pisao je  filmsku, dečiju  muziku za tv ,radio i dr. Osnovao je i vodio Zabavni orkestar deset godina, a takođe i dirigovao u Pozorištu na Terazijama.

Džez pevačica Katarina Kaćunković objavila je 2011. album pod imenom Tribute to  Mirko Šouc  koji sadrži 16 njegovih pesama iz 60- tih godina u džez i bossa nova stilu. Njena ideja bila je da “  svojom muzikom inspiriše sve ljude koji žive u gradovima da oblikuju svoju kulturu življenja prema pomalo zaboravljenim građanskim principima. “

Za Duška Gojkovića možemo slobodno reći da je on naš napoznatiji i najbolji džez muzičar ikada, i jedan od najpoznatijih i najboljih džez trubača u svetu. Rođen je u Jajcu 1931, a kao mladić dolazi u Beograd gde studira na Muzičkoj akademiji. Sa 18. godina dobija prvi angažman u Zabavnom orkestru, do 1955,  kada odlazi u Saveznu Republiku Nemačku. Na univerzitetu Berkli u Bostonu studirao je kompoziciju i aranžiranje. Njegova karijera je toliko bogata da je nemoguće nabrojati sve bendove u kojima je svirao, koje je osnivao,  sa kojim velikanima je sarađivao. Majls Dejvis, Majnard Ferguson, Vudi Herman, Keni Klark samo su neka od poznatih imena. Za sobom ima bogatu diskografiju.

Iako živi u Minhenu,  i njegova karijera je vezana za inostranstvo, nikada nije izgubio vezu i kontakt sa Beogradom. Većina njegovih projekata vezana je za ovaj grad i redovno i aktivno drži koncerte u njemu,  u saradnji sa beogradskim džez muzičarima. Mnoge njegove kompozicije i albumi inspirisani su ovim podnebljem. Njegov prefinjeni, lirski stil i virtuozna tehnika, kao i entuzijazam i neiscrpna energija su ono što ga najbolje određuje.

[:en][:]

Чланак Muzički duh Beograda i njegova muzika се појављује прво на Wonder Strings.