Noćna muzika i ratna drama u jednom od kultnih filmskih ostvarenja.

Lovac na jelene (The Deer Hunter) je američka ratna drama iz 1978. godine u režiji Majkla Ćimina.

Film govori o prijateljstvu trojice amerikanaca ruskog porekla koji rade u čeličani u malom, provincijskom gradu i koji bivaju uvučeni u vijetnamski rat. Film zapravo govori o uticaju vijetnamskog rata na psihu običnih ljudi.

Sjajnu glumačku ekipu ovog filma čine Robert de Niro, Kristofer Voken, Meril Strip, Džon Kazal, Džon Sevidž, Džordž Džundža.

Film je osvojio 5 Oskara – za najbolji film, režiju, najbolju sporednu mušku ulogu, montažu, zvuk. Robert de Niro je za ulogu u ovom filmu bio nominovan i za Oskara i za Zlatni globus, ali je obe nagrade osvojio Džon Vojt za film Povratak ratnog veterana.

Neke od zanimljivosti vezanih za samo snimanje filma su da je, na primer, film čija se radnja dešava u Vijetnamu, zapravo sniman na Tajlandu. Prvobitna verzija filma trajala je 4 sata. De Niro je izjavio da mu je ovo bio ubedljivo najiscrpljujući film koji je ikada snimio. Scena u kojoj Nik pljune na Majka bila je improvizacija Kristofera Vokena u dogovoru sa režiserom, a de Niro je zbog toga bio silno uvređen i hteo da napusti snimanje.

Muzičke teme i scene iz ovog filma su nam svima vrlo dobro poznate. Mislim da ne postoji osoba koja ne prepoznaje Kavatinu koju svira Džon Vilijams na gitari ili pesmu Can’t take my eyes of you, kao i scenu ruskog ruleta, venčanja u ruskoj crkvi, ili lova na jelena. Scena koja je meni interesantna je ona koja ide nakon lova na jelena, neposredno pred odlazak u Vijetnam.

Majkl (Robert de Niro) i drugari se, sa osvojenim trofejom iz lova, jelenom vezanim na prednjem delu njegovog kadilaka, vraćaju u grad i odlaze u pab. Ispijaju pivo, viču, pevaju, prskaju se pivskom penom. U jednom trenutku Džordž Džundža seda za pianino i svira Šopenov nokturno br. 6. u g molu Opus 15/3. Muškarci se smiruju. Scena ide bez dijaloga, čuje se samo predivna Šopenova muzika, kamera prelazi preko svakog lica pojedinačno. Setna muzika kao da ih tera da se suoče sa sobom, svojim mislima i u tom trenutku postaju svesni svojih života i onoga što ih čeka.

Nokturno (italijanski – Notturno = noćna muzika) je muzička kompozicija sanjalačkog, setnog karaktera a Frederik Šopen napisao je najveći broj nokturna u muzičkoj literaturi. Nokturna opus 15. sastoje se od tri nokturna koji su posvećeni nemačkom kompozitoru Ferdinandu Hileru. Najpoznatiji je br. 3. u g molu koji se najčešće i izvodi.

Majkl Ćimino (Michael Cimino, 1939.) je američki filmski režiser, najpoznatiji po ostvarenjima Lovac na jelene, Vrata raja, Godina zmaja.

Frederik Šopen (Fryderyk Franciszek Chopin, 1810. – 1849.) bio je poljski kompozitor i virtuoz na klaviru, jedan od najvećih kompozitora romantizma. Uglavnom je komponovao za klavir, dela kao što su mazurka, valceri, nokturna, balade i dr. Takođe je bio i poznat po vezi sa čuvenom francuskom književnicom Žorž Sand.

Piše: Aleksandra Popović

Чланак Film Lovac na jelene i Šopenov nokturno се појављује прво на Wonder Strings.

Marie d’Agoult (1805-1876) koja je imala i titulu grofice bila je francuska spisateljica, koja je koristila pseudonim Danijela Štern (Daniel Stern).

Iako je bila u braku, zaljubila se u Franca Lista, tadašnjeg mladog pijanstu u usponu. Sa njim je imala troje dece, ali se nikada nisu venčali.

Bila je veoma priznat pisac i kritičar toga vremena, a pre svega se ostvrtala na ulogu žene u tadašnjem društvu.

Bliska prijateljica bila joj je Žorž Sand sa kojom je delila poglede na moral, politiku i društvo. Takođe je imala i salon gde su mnogi poznati umetnici i intelektualci razmenjivali ideje.

Ona i List su se rastali 1844.godine.

Piše: Aleksandra Popović

Чланак Franc List i Marie d Agoult – veliki pijanista i priznati pisac u ljubavi се појављује прво на Wonder Strings.

Žorž Sand (George Sand 1804-1876) bila je velika ljubav Frederika Šopena (Fryderyk Franciszek Chopin) .

Ovoj francuskoj spisateljici pravo ime je bilo Aurore Dudevant (Aurore Dudevant). Bila je šest godina starija od Šopena, razvedena i sa dvoje dece. Nezadovoljna zbog lošeg položaja žene u francuskom društvu toga vremena, napušta muža i seli se u Pariz.

Smatrala je da žena treba da ima bolji položaj u društvu i da ima pravo na svoju nezavisnost i slobodu.

Žorž Sand bila je izuzetna ličnost toga vremena. Osim sto se bavila pisanjem, bila je i novinar i slikar a kasnije, u vreme revolucije, angažovala se i politički.

Bila je slobodnog duha, imala mnoge poznate ljubavnike umetnike, nosila pantalone i insistirala na muškobanjastom izgledu izražavajući time slobodu duha.

Divili su joj se mnogi umetnici toga vremena – Prust je odrastao čitajući njene knjige, slikar Delakroa je imao atelje u njenoj kući, sa Balzakom je bila bliska prijateljica, Flober ju je nazivao “dragom učiteljicom”, Hajne i Turgenjev bili su njeni česti gosti a Viktor Igo je gajio veliko poštovanje prema njoj.

Za sebe je govorila: „Ja jesam to što jesam, oduševljena sam za lepo, željna istine, veoma osetljivog srca, veoma slabog rasudjivanja, često nerazložna, uvek dobronamerna, nikad sitna i osvetoljubiva, prilično plahovita i, hvala Bogu, savršeno zaboravna u odnosu na ružne stvari i na rđave ljude..

Njena najveća ljubav bio je Frederik Šopen. Zajedno su proveli deset godina. Prilikom prvog susreta, Sandova se uopšte nije dopala Šopenu jer je bila muškobanjastog ponašanja, oslovljavala ljude sa “ti“, pušila, oblačila se kao muškarac.

Šopen je bio sušta suprotnost – introvertan, sanjalačke prirode, bolešljiv, mušičav. Čini se da je ona prepoznala njegovu muzičku genijalnost i “privila” ga k sebi. Voleli su se bez mnogo strasti, ali sa mnogo naklonosti. Ona je poštovala njegov muzički genij, a on nju kao pisca i kao brižnu ženu. Sandova je bila svim srcem uz bolešljivog Šopena, bodrila ga i verovala u njega.

Razlaz je došao zbog toga sto je u porodičnoj svađi Šopen stao na stranu njene ćerke koja je bila poznata kao prilično neodgovorna osoba. Tako se završilo deset godina njihovog zajedničkog života. Otišao je iz njene kuće bez pozdrava. Ali vrlo brzo nakon raskida razboleo se i preminuo od tuberkuloze.

Frederik Fransoa Šopen (fr. Frédéric François Chopin, polj. Fryderyk Franciszek Szopen; 1. marta 1810, Želazova Vola, Poljska – 17. oktobra 1849, Pariz, Francuska) je bio poljski kompozitor i pijanista romantizma.

Najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora svih vremena. U svojoj dvadesetoj godini Frederik Šopen se seli u Pariz sa ciljem da se usavrši. Do tada je već komponovao svoja dva klavirska koncerta. Bio je prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike. Njegove mazurke i poloneze još danas predstavljaju temelj poljske narodne klasične muzike.

Šopen je često imao problema sa zdravljem i umro je sa 39 godina posle dužeg bolovanja od tuberkuloze.

Piše: Aleksandra Popović

Чланак Frederik Šopen i Žorž Sand – ljubav između čuvenog kompozitora i angažovanog ženskog pisca се појављује прво на Wonder Strings.